Bolest za koju nema leka
Za sada ove bolesti, od koje ne preživi ni jedna obolela životinja, nema na našem području, a lovci dežuraju danonoćno na tampon zonama zaraženih lovišta pokušavajući da spreče ili makar odlože njeno pojavljivanje u Centralnoj Srbiji i Vojvodini
Od nedavno u Srbiji se pojavila još jedna bolest stoke koja nije postojala u našim krajevima. Reč je o afričkoj kugi divljih svinja koja se prenosi na domaće i za koju nema leka, a procenat smrtnosti zaraženih životinja je stoprocentan.
Bolest se pojavila kako samo ime kazuje na afričkom kontinentu i odatle proširila na Evropu i Aziju. Na naš kontinent „stigla je” preko Kavkaza i Rusije. Potom je preko Ukrajine dospela do Poljske, gde danas hara, Moldavije, Belorusije, Rumunije i Bugarske. Na zapadu su prošle godine registrovani slučajevi u Belgiji.
- Za razliku od klasične kuge divljih svinja afrička je mnogo opasnija, jer za nju ne postoji vakcina. Uzgajivači domaćih svinja decenijama su vakcinisali svoje životinje protiv klasične kuge i na taj način ih štitili, ali za afričku nema leka. Svaka zaraza završava se smrtnim ishodom, upozorava Tomica Radosavljević, predsednik Lovačkog saveza Centralne Srbije, dodajući da je potpuno bezopasna za ljude i druge životinje, ali su oni njeni prenosioci.
Bolest se širi kontaktom i prenose je oni koji prođu kroz zaraženo područje i potom je donesu na novu teritoriju, na farme i odgajivačnice domaćih svinja. Priča se da je iz Rusije u ostatak Evrope afrička kuga svinja preneta na „točkovima kamiona”.
Ponovo stigla iz Bugarske
- Ljudi koji idu u lov ili jednostavno obilaze šume i prirodu na kojoj su zabeleženi slučajevi zaraze, po napuštanju tog područja moraju da se presvuku i preobuju, ako dolaze u kontakt sa domaćim svinjama, ili će im preneti zarazu. Ona može da se prenese i ostacima hrane ili sendvičima koji sadrže mesne prerađevine, ističe naš sagovornik.
Po njemu stanje može lako da postane alarmantno i opasno kod nas.
Krajem prošlog leta, u avgustu, zabeležene su prve pojave Afričke kuge divljih svinja među domaćim životinjama u selima oko Mladenovca, gde je jedan veterinar idući po gazdinstvima preneo ovu zaraznu bolest. Kada dođe do toga jedina mera je da se sve svinje na zaraženom području odmah eutanaziraju istog momenta.
Kod domaćih svinja to obavlja i kontroliše Uprava za veterinu i veterinarske inspekcije i vlasnicima se plaća nadoknada.
- Kod divljih svinja kada se zaraza pojavi na nekom području smesta se obustavlja svaka vrsta lova, a na okolnim lovištima pravi se tampon zona i lovci dežuraju i stražare, pokušavajući da odstrele svaku divlju svinju koja se pojavi, objašnjava Radosavljević.
U Srbiji je afrička kuga divljih svinja uočena ponovo 3. januara u reonu Dimitrovgrada i Pirota, gde je „stigla” iz Bugarske. Do kraja prošlog meseca proširila se na područje Negotina i Kladova i zahvatila delove Nacionalnog parka „Đerdap”.
- Ta područja su momentalno proglašena zaraženim, postavljene su tampon zone u obližnjim lovištima i lovci iz tog kraja izlovljavaju divlje svinje preko godišnjeg plana lova. Ide se na najnepopularniju meru, praktično da se njihov broj svede na nulu, kako bi se sprečio prenos zaraze iz Istočne u Centralnu Srbiju, kaže Tomica Radosavljević.
Kontrola lovaca „sa strane”
Kod nas u Šumadiji još uvek nije primećen ni jedan slučaj. Upustvima koja su prosleđena svim lovačkim organizacijama na ovoj teritoriji propisane su mere prevencije i zaštite. To su pre svega obaveštenja lovcima da ne zalaze u zaražena područja. Zatim u slučaju da se ipak uđe na to područje, po izlasku iz njega obavezne su rigorozne mere dezinfekcije garderobe i obuće, opreme i vozila. Pogotovo, postoji potencionalna opasnost kod lovaca koji na svojim imanjima imaju domaće svinje. Zbog
mogućnosti prenosa zaraze neophodna je dezinfekcija svakog dela njihove opreme, odeće i čizama, upozorava naš sagovornik dodajući da uzgajivači svinja moraju da kontrolišu dolazak nepoznatih lica na imanje, naročito ako nisu sigurni odakle dolaze.
U lovištima na području koje pokriva Lovački savez Centralne Srbije svi lovci koji „dolaze sa strane” moraju da daju izjavu da u poslednjih mesec dana nisu bili u lovu u nekom od zaraženih područja.
Povodom ove zarazne bolesti predstavnici lovačkih saveza Centralne Srbije i Vojvodine početkom ovog meseca imali su sastanak u Beogradu u Upravi za veterinu pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede kod načelnice Emine Milakare, gde su tačno predviđene obaveze lovačkih organizacija i samih lovaca u borbi protiv afričke kuge divljih svinja. Po terenu sem samih lovaca edukaciju vrše i veterinarske inspekcije jer se kroz prirodu ne kreću samo lovci, već i planinari, turisti,
izletnici... I svako od njih je potencijalni prenosilac zaraze.
- Predočili su nam da sada lovci bukvalno štite Centralnu Srbiju i Vojvodinu od zaraze, jer šteta na divljim svinjama je velika, ali ako se ova kuga pojavi među domaćim u tom slučaju čitav stočni fond morao bi da se svede na nulu i ova grana poljoprivrede morala bi da počne od samog početka, izričit je Radosavljević, naglašavajući još jednom da od afričke kuge divljih svinja nema leka niti vakcine i zaštite sem pobrojanih mera.
UPOZORNJE UPRAVE ZA VETERINU MINISTARSTVA POLJOPRIVREDE
Ugine svaka obolela životinja
Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede povodom pojave afričke kuge divljih svinja u Srbiji izdala je brošuru u kojoj obaveštava sve građane, lovce i poljoprivrednike da od ove zarazne bolesti nema leka, da vakcina ne postoji i da se u slučaju njene pojave sprovodi ubijanje svih svinja na gazdinstvu.
U obaveštenju su navedeni načini širenja bolesti i to kontaktom zaraženih svinja sa zdravima, ishranom domaćih svinja pomijama u kojima ima kontaminiranih ostataka hrane, kao i kontaminiranom hranom i vodom, odećom i obućom, prevoznim sredstvima... Bolest takođe prenose krpelji, glodari i insekti.
Preventivne mere koje je propisala Uprava za veterinu su da ne treba hraniti svinje pomijama, izbegavati pašno držanje svinja, sprečiti direktan kontakt divljih i domaćih svinja, kao i dekontaminiranje odeće, obuće, opreme i vozila svih lica koja su na bilo koji način bila u kontaktu sa divljim svinjama.
Od afričke kuge divljih svinja obolevaju svinje svih kategorija i od nje ugine svaka obolela životinja, poručuju iz Uprave za veterinu resornog ministarstva.
AFRIČKA KUGA DIVLJIH SVINJA I U AZIJI
Stočni fond Kine gotovo prepolovljen
Afrička kuga divljih svinja preneta je sa matičnog kontinenta i na Istok u Aziju, gde je desetkovala tamošnja stada i farme. U Kini koja je najveći proizvođač svinjskog mesa na svetu, samo prošlog leta svinjski fond smanjen je bukvalno za trećinu. Na internetu se mogu naći snimci i fotografije ogromnih jama do kojih se bagerima dopremaju i spaljuju leševi na stotine hiljada pobijenih domaćih svinja. Afrička svinjska kuga i dalje se širi zemljom, saopštilo je kinesko Ministarstvo poljoprivrede. Svinjska groznica teško je pogodila kinesku proizvodnju svinjskog mesa, poremetivši ogroman sektor agrobiznisa i preoblikujući globalnu trgovinu mesom. Po nekim tamošnjim procenama stručnjaka u Kini ove godine bi fond domaćih svinja mogao da padne i ispod polovine brojke koja je postojala pre ove pošasti.