Suša zakočila setvu
Iako je prošao optimalni rok za jesenju setvu, na području Šumadije zasejano tek desetak procenata od 30 hiljada hektara tradicionalno namenjenih ozimim usevima, a kako ni narednih dana neće biti obilnijih padavina dovedena je u pitanje i blagovremena priprema zemljišta za prolećne radove u polju
Višemesečno odsustvo ozbiljnijih padavina u Šumadiji, kombinovano sa visokim temperaturama u avgustu, pa i u septembru, iscrpilo je i ono malo vlage u zemljištu, tako da je oranični sloj – narodski rečeno - „suv k’o barut“.
U tim uslovima, u Šumadiji je ove jeseni u optimalnom roku (a on je istekao krajem oktobra) zasejano, prema procenama agronoma, tek desetak procenata od 30 hiljada hektara tradicionalno namenjenih za jesenju setvu. Od tih površina, inače, na dve trećine seje se hlebno zrno, a ostale površine namenjene su za tritikale i ječmove.
Sa druge strane, i ono malo ratara koji su odlučili da svoje njive zaseju ozimim kulturama, pšenicom pre svega, sada brinu da li je zrno počelo da se suši zbog odsustva vlage.
– Neki optimum za jesenju pripremu zemljišta kada je vlažnost u pitanju jeste da 50 procenata obradivog sloja bude ispunjeno vlagom, a mi smo danas daleko od toga. Zato se veoma malo ratara odlučilo da obavi jesenju setvu jer je poznato da je stanje vlage u zemljištu u inicijalnim fazama klijanja i rasta presudno. Uz ovakav deficit vlage, međutim, već sada možemo da kažemo da će setva biti nekvalitetna, odnosno da će ujednačenost klijanja i nicanja biti pod znakom pitanja. Zato nam ostaje
samo da se nadamo padavinama u što skorijem periodu, jer je setva moguća i u nešto pomerenom roku, posebno pri ovakvim povoljnim temperaturama vazduha, kaže agronom Suzana Nešković iz Poljoprivredne savetodavne stručne službe u Kragujevcu.
- Pošto je poznato da u Šumadiji, kada je plodored u pitanju, na kukuruz ide pšenica, ove godine je praktično onemogućena ta setva zato što tri meseca skoro da nije pala ni kap kiše i biće jako teško obaviti jesenje radove u polju. Tamo gde može da se uđe sa teškim tanjiračama nešto i može da se uradi, ali je sa plugom veoma teško ukoliko ne padne obilnija kiša, a nje narednih dana, po svemu sudeći, neće biti. Posledica će svakako biti, pre svega u pogledu smanjenja prinosa, što nanosi veliku
štetu našim ratarima, ocenjuje i Blagoje Kovačević iz kragujevačkog Centra za strna žita.
Osim pripreme zemljišta, oba sagovornika naglašavaju važnost izbora semena. Naime, treba izbegavati da se koristi takozvano „seme sa tavana“.
– Iskustvo pokazuje, a to je i preporuka poljoprivredne stručne službe, da treba posejati deklarisano seme, seme poznatog porekla, koje je prošlo kroz proces dorade, a u setvi po isteku optimalnog roka postoje rizici da ostane redak sklop, da ne nikne dovoljno biljaka i da se izgubi gustina useva još u inicijalnim fazama. Ali, upotrebom deklarisanog semena i desetak procenata većom količinom semena, „pegla se“ slabiji kvalitet pripreme zemljišta, kaže Suzana Nešković.
Osim jesenje setve, suša je zaustavila i pripremu zemljišta za prolećne radove u polju. Ipak, za taj posao – ukoliko bude vlage tokom zimskih meseci – još uvek ima dovoljno vremena.
– Kada je reč o pripremi oranica za setvu kukuruza, soje ili suncokreta s proleća, nadamo se da će se uhvatiti neki period za kvalitetnu obradu, jer znamo da čak i pri mrazevima može da se izvede kvalitetno oranje. Bitno je da zemljište akumulira dovoljno vlage u zimskim mesecima, bilo da su to kiša ili sneg i onda je moguće da se ta brazda lepo usitni i pripremi za prolećnu setvu, zaključuje Suzana Nešković.