Pregovori nikako da pocnu

 Posle nedelju dana štrajka glađu grupe invalida rada pregovori sa nadležnima iz Ministarstva rada nisu ni započeli. Direktor je podneo ostavku koja je tražena, ostajući pri tvrdnji da je prodaja dela preduzeća bila neophodna kako cela firma ne bi otišla u stečaj

 Sedam dana štrajka glađu 28 invalida rada zaposlenih u „Zastavi INPRO” nije bilo dovoljno da neko od nadležnih predstavnika države iz Ministarstva rada dođe i započne pregovore sa ovim radnicima o ispunjenju njihovih zahteva. Za to vreme njihovo stanje je sve gore i gore. Svakodnevno ih posećuju lekari iz Hitne pomoći, „Zastavine medicine rada” i Urgentnog centra.
Zbog teškog pogoršanja zdravlja troje štrajkača je prihvatilo savet lekara i prekinulo gladovanje, ali ostali su uporni da istraju do kraja. U utorak, 18. oktobra, sedmog dana štrajka, oni su izdali saopštenje da će zbog ignorisanja njihovog protesta  radikalizovati štrajk i prestati da uzimaju lekove. 
Jedan od zahteva ispunjen je u noći između petka, 14. oktobra, i subote, kada im je gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić došao u posetu i doneo pisanu ostavku direktora preduzeća Branka Veljovića. U ostavci Veljović navodi da je podnosi iz moralnih razloga jer ne želi da zbog njega bilo ko trpi i strada.

Čekaju se pregovarači

 Pored gradonačelnika Veljović je sa ostavkom upoznao i direktora Grupe „Zastava vozila” Dragana Srejovića. Međutim, još nema zvanične potvrde da je ostavka usvojena. Po pravilima ostavku bi trebalo da razmatra Skupština preduzeća „Zastava INPRO”, na čijem je čelu takođe Dragan Srejović, ali to se još nije dogodilo do zaključenja ovog broja lista.
Šta se čeka niko ne može da objasni, ali dodatnu neizvesnost unosi informacija da su zaposleni u pogonu šivačnice, uglavnom žene, kojih ima oko 80 i rade u neprodatom delu preduzeća (kao i štrajkači glađu), pripremile potpisivanje peticije da se direktoru Veljoviću ostavka ne uvaži jer on može da ponudi rešenje da njihov pogon opstane.

 U ovom pogonu, koji smo posetili u utorak, niko od šefova nije bio spreman da potvrdi ili demantuje ovu informaciju, ali po svemu sudeći interesi pojedinih pogona neprodatog dela preduzeća su različiti i svako brine, pre svega, o sopstvenom radnom mestu.
No, pitanje kada će konačno započeti pregovori sa štrajkačima i dalje je neizvesno i jedina najava za sada je izjava gradonačelnika Kragujevca da će neko od nadležnih iz Ministarstva rada doći da razgovara čim se završi poseta Vlade Srbije Nišu, koja treba da se okonča u četvrtak, 20. oktobra.
 Po rečima Stevana Pušonje, predsednika Štrajkačkog odbora, oni ne odstupaju od deset zahteva koje su istakli na početku protesta. Ako izuzmemo ostavku direktora, koja je ponuđena, oni traže isplatu zaostalih zarada od avgusta, kao i rešavanje njihovog radnoig statusa, odnosno povratak na posao, jer, kako tvrde, od prodaje dela preduzeća francuskom „Triganou” nemaju ni posla ni zarada. 
 Takođe, zahtevaju da se preispita prodaja pogona za proizvodnju prikolica francuskom partneru, jer smatraju da je time ugrožen opstanak preostalog dela firme. Zahtevaju i da njih 28 invalida rada druge i treće kategorije, upućenih u ovo preduzeće nekon gašenja „Fabrike automobila Zastava”, ne budu na spisku tehnološkog viška, koji se sprema za neprodati deo preduzeća.

Pismo iz Ministarstva

 Što se zaostalih zarada tiče, Stevan Pušonja pokazuje pismo koje je 13. oktobra stiglo iz Ministarstva rada, sa potpisom pomićnice ministra LJiljane DŽuver, što je do sada i jedino zvanično obraćanje nekog od nadležnih iz države, ali ono nije upućeno štrajkačima, već direktoru u ostavci Veljoviću. 
 U pismu se navodi da je na zahtev direktora iz Ministarstva 19. septembra uplaćen traženi iznos novca za plate invalidima rada i zahteva se da im ta sredstva budu isplaćena u celini. Navodi se i to da je direktoru dat rok od 10 dana da o tome izvesti Ministarstvo, ali da odgovor nije stigao. 
 Direktor u ostavci Veljović je na dan početka štrajka, 11. oktobra, okupljenim novinarima objasnio da taj novac nije isplaćen u celini jer mesecima i godinama država nije ispunjavala obavezu da uplaćuje 75 posto za zarade invalida rada, pa su za to trošena sopstvena sredstva preduzeća. 
 Zapravo, ako se izuzme zahtev za isplatu zaostalih zarada, ključni zahtev štrajkača je preispitivanje prodaje dela firme za proizvodnju prikolica francuskoj kompaniji „Trigano”. Deo mašina i opreme prodat je polovinom avgusta za 287.000 evra, uz obavezu preuzimanja 160 radnika, što je i sprovedeno u delo.
 Po ugovoru prodato je 19,4 odsto imovine preduzeća, pošto firma ima status zaštitne radionice i ne može da se privatizuje. Tako je ovaj model u formi dokapitalizacije pronađen da bi se rešilo pitanje preuzetih 160 radnika, dok je u neprodatom delu firme ostalo 132 zaposlena, među kojima i štrajkači glađu.

 Direktor u ostavci Veljović nije prihvatio razgovor za ove novine, tvrdeći da više nema šta da kaže i da je sve rečeno u tekstu njegove ostavke. Ali, na pitanje šta bi bilo sa preduzećem da jedan deo nije prodat Francuzima, kratko i jasno odgovara da bi cela firma završila u stečaju, a time i svih oko 300 radnika ostalo bez posla.
I on nema ništa protiv da se ova prodaja preispita. Na Veljovićevu tvrdnju Stevan Pušonja odgovara da mu nije jasno zašto bi firma morala u stečaj kada je poslednjih godina isticana kao jedna od najuspešnijih, sa izvozom prikolica od pet miliona evra godišnje, a direktor Veljović nagrađivan kao najbolji privrednik .
 Činjenica je, međutim, da je preduzeće, i pored velikog prihoda i izvoza u velikim dugovima i da je nakon prodaje dela imovine pre dva meseca u blokadi računa od 24 miliona dinara. Tu blokadu stavila je „Zastava oružje” kojoj preduzeće za iznajmljivanje fabričke hale duguje, prema podacima štrajkača, oko 200 miliona dinara sa kamatama, a duguje se i ostalim poveriocima, nezvanično oko 40 miliona dinara.
 Kirija za iznajmljivanje hale očigledno je godinama najveći kamen o vratu ovog preduzeća, koji država nikako nije uspevala da reši, iako je bilo nekih pokušaja. Postoji i zaključak Vlade da „Zastava oružje” preda  halu u vlasništvo ovom preduzeću, a da Vlada uplati sredstva „namenskoj” za izgradnju nove hale. Ali, taj zaključak nikada nije realizovan jer ga „Zastava oružje” nije prihvatila.
 Sada  sve ono što je godinama sklanjano pod tepih dolazi na naplatu. Poslovodstvo preduzeća sačinilo je plan reorganizacije neprodatog dela firme, a deo plana je i socijalni program za višak zaposlenih. Po tom programu višak bi bili upravo 28 invalida rada koji sada štrajkuju glađu, dok oni to odbijaju.
 Traže da nastave da rade, a o uslovima socijalnog programa spremni su da pregovaraju kasnije, kada se vrate na svoja radna mesta i kada se preispita zašto je deo imovine prodat stranom partneru. U ovom momentu najvažnije je da pregovori počnu i da se štrajk glađu što pre zaustavi.