Ničija nije gorela doveka
Ignorisanje izbora za koje nije bilo ni elementarnih demokratskih uslova, lideri kragujevačkih stranaka ocenjuju kao uspešno – izabrani organi nemaju legitimitet, a posle izbora jasno se videlo ko je stvarno opozicija, a ko se tako deklariše, pa onda uđe pod naprednjačke skute. Bojkotaši se nadaju skorijim vanrednim izborima, ali u normalnijem ambijentu
Lokalna vlast u Kragujevcu je „skockana” posle faličnih i farsičnih izbora. Konstituisana je Skupština, izabrani organi izvršne vlasti – gradonačelnik i Gradsko veće – još se samo čeka da li će biti personalnih promena rukovodilaca gradskih preduzeća i ustanova. Deluje da je sve OK, međutim, zagrebe li se iole u postizborni politički mozaik, otkriva se niz defekata u tim naslaganim kockicama. Oni su, očekivano i neminovno, posledica jedne odglumljene predstave po scenariju i u režiji Srpske
napredne stranke, naravno – zarad njenih interesa i potreba.
Dobili smo gradsku Skupštinu, pa posle sve što sledi, ali ne i pravu sliku polotičkih opredeljenja građana, jer je na izbore izašlo manje od polovine Kragujevčana s pravom glasa, tek nešto preko 48 posto. Zakonska regulativa ne predviđa limit ispod koga izborna izlaznost ne daje legalitet tom procesu, dakle, on formalno jeste bio zakonit, ali jeste i fakat da smo dobili „krivo ogledali” društva.
Izbornoj apstinenciji svakako je doprinela i kampanja za bojkot više političkih aktera, tako da među 52 posto građana koji su 21. juna „imali neka preča posla” valja videti, pored onih apolitičnih i nezainteresovanih da koriste ovo svoje ustavno pravo, i pristojan procenat ljudi koji nisu hteli da budu saučesnici jedne političke farse.
Šta o bojkotu danas govore oni koji su ga „smislili” i promovisali, koliko su uspeli, i, posebno, šta će raditi dalje, pošto su svojom voljom ostali van institucija sistema čiji sastav određuju izborni rezultati? Sagovornici na temu su predsednici gradskih odbora Demokratske stranke Ivan Dubljanin, Narodne stranke Boris Herman i stranke Slobode i pravde Dalibor Jekić. Razgovarali smo grupno, „u četvoro”, u prostorijama DS (iz kojih će možda uskoro biti najureni – o tome u uokvirenom tekstu).
Nesporno je da je međusobna komunikacija trojice lidera gradskih partija dobra, što je za njih svakako i lepo i pohvalno.
Otkrilo se ko je ko
Potpuna je njihova saglasnost da je bojkot uspeo – i na parlamentarnim i na lokalnim izborima u Kragujevcu.
- Sam podatak da je na ove izbore izašlo skoro 20.000 Kragujevčana manje nego 2016. godine potvrđuje ocenu da je kampanja za bojkot dala dobre rezultate, kaže Dalibor Jekić. Uzgred navodi upečatljiv podatak da je nova skupštinska većina i gradska vlast formirana na osnovu tek nešto više od dvadeset posto glasova svih građanana u ovoj lokalnoj zajednici s pravom glasa.
Kao mnogoljudna sredina Kragujevac je dao vidan doprinos efektima bojkota i u Republici. Stav Stranke slobode i pravde, kao i ranijeg Saveza za Srbiju, od početka je bio da nećemo dati legitimitet izborima koji se organizuju u katastrofalnim uslovima, u medijskom mraku i uz sve manipulacije naprednjaka, od ucena i pretnji građanima, zastrašivanja ili podmićivanja, do očigledne namere da se opet krade, štimiju i prepravljaju rezultati glasanja. U tome smo uspeli, ovi izbori nisu legitimni. S
tim se slaže i veliki broj evropskih parlamentaraca, koji nas opet svrstavaju među hibridne režime, odnosno kao sistem s nsikim stepenom demokratije, ocenjuje Jekić. On izborne uslove, koji su i opredelili odluku o bojkotu, upoređuje sa fudbalskom utakmicom na terenu pod velikim nagibom, pri čemu je opozicija trebalo da tera loptu – uzbrdo.
Istog je mišljenja i Ivan Dubljanin.
- Bojkotom smo hteli da oduzmemo legitimitet izbornim rezultatima jer nije bilo ni minimuma uslova za poštene izbore. U tome smo uspeli, a Gradski odbor DS bio je apsolutno jedinstven u sprovođenju zvanične stranačke politike, jer bismo izlaskom na ovakve izbore samo davali vetar u leđa Srpskoj naprednoj stranci, a naš cilj je bio da uskratimo svaku podršku njima.
Dubljanin kaže da su i naprednjaci svesni efekata bojkota, naravno da to oni poriču, ali sama činjenica da u republičkom i ogromnoj većini lokalnih parlamenata skoro da nema opozicije i da je sam Aleksandar Vučić najavio mogućnost da 2022. godine pored predsedničkih bude i drugih izbora(?), govori o tome, tim više što i iz Evropske unije stižu sve jači signali da je unutrašnjopolitičko stanje u Srbiji sve dalje od standarda EU. Međutim, Dubljanin navodi i druge efekte bojkota.
- Po onoj poslovici da ne pada snegsamo da zaveje breg, već i da svaka zverka pokaže svoj trag, i mi smo, kao i građani koji to mogu i žele, jasno videli – ko je ko. Tokom izborne kampanje neki akteri izbora deklarisali su se kao opozicione grupe, dok smo mi govorili da je reč o lažnom predstavljanju i da će oni pravo lice pokazati posle izbora. Tako je i bilo i već na konstituisanju gradske Skupštine tri navodne opozicione grupacije koje su prešle cenzus stavile su se na
raspolaganje Srpskoj naprednoj stranci, odnosno postale su deo skupštinske većine, pa onda i deo vlasti.
Takođe, jedna koalicija plasirala je priču da je republička vlast dobra, posebno da je Aleksandar Vučić uspešan predsednik, a da je problem lokalna vlast pod vođstvom Radomira Nikolića. Mi smo prepoznali tu trik tezu, jer pogledajmo samo šta je u protekom vremenu država uradila u Kragujevcu i za Kragujevac. Svela ga je na palanku, umesto da ga tretira kao regionalni centar. I u ovom pristupu prepoznali smo nedoslednu opoziciju koja ide na ruku Srpskoj naprednoj stranci, objašnjava Ivan
Dubljanin.
Politički previd, ali druge vrste, imali su Nebojša Zelenović u Šapcu i Saša Paunović u Paraćinu. Oni su „solirali”, misleći da su uslovi u njihovim gradovima povoljniji nego u državi, ali su se preračunali i izgubili vlast koju su do sada imali. Jednostavno, nemoguće je dobiti lokalne izbore u zemlji koja je premrežena naprednjačkom mašinerijom za pritiske, ucene, manipulacije, krađe...
Po Borisu Hermanu bojkot je uspeo i u kvalitativnom i u kvantitativnom smislu, jer se na izborima pokazalo ko je stvarno opozicija.
- Izašlo je manje od polovine građana, čime izbori nisu dobili legitimitet, i pored sveg truda Srpske napredne stranke da stvori utisak pravih višestranačkih izbora. Spustili su cenzus na tri posto da bi i neke male političke organizacije, uz svesrdnu pomoć naprednjaka, prešle taj isti limit, a onda su i one postale SNS sateliti. Kragujevac je očigledan primer za to. U skupštinskoj opoziciji ostalo je nekoliko odbornika, mada mislim da su i Zajedno za Šumadiju i SPO blizu da
se priključe naprednjačkoj većini.
Dakle, mala izlaznost građana bila je i sa ovima koji su odglumili opozicione grupe i uz sve pritiske na ljude da izađu na birališta. Znam mnogo ljudi koji su to učinili iz straha, a činjenica je da se jedan broj građana SNS-u priklanja iz ličnih interesa, očekujući od vlasti razne benefite, ali uz sve to glasalo je manje od polovine birača, objašnjava Herman.
Ne „bojkotujemo” život grada
Stranke „bojkotaši” sada su vanparlamentarne i to je svakako izvestan hendikep za njih. Ne učestvuju u skupštinskom radu, uskraćene su za neke informacije „iznutra”, ostale su bez novčanih nadoknada iz budžeta koje bi im pripadale da imaju odbornike, ili poslanike u Skupštini Srbije. Naši sagovornici, međutim, kažu da su bili svesni svega toga kada su donošene odluke o bojkotu, ali tvrde da im je s bojkotom veća „dobit”.
- Nije zanemarljiv broj ljudi koji u nama sada vidi onu pravu opoziciju. Povećano je interesovanje za prijem u stranku, a ima i onih koji su napustili članstvo u DS, a sada nam se vraćaju. Istovremeno je sve bolja komunikacijanaših ljudi sa Gradskim odborom. Navešću samo jedan primer. Pre mesec dana, kada se u bloku Voja Radić dešavao onaj skandal sa izgradnjom ulice i parkinga, pa su jednog dana postavljani, a narednog rušeni ivičnjaci, naš čovek je obavestio stranku o
tome. Mi smo se odmah javno oglasili, tako da su građani mogli da saznaju kako se rasipa gradski novac, objašnjava Ivan Dubljanin.
Kaže i da Demokratska stranka u prethodnom skupštinskom mandatu sa dva odbornika tokom protekle tri godine nije imala svoju odborničku grupu i da su naučili „da sami brinu o sebi”, misleći pre svega na nepovoljno finansijsko stanje u DS.
Boris Herma navodi da Narodna stranka ni do sada nije bila zastupljena u Skupštini grada jer je relativno mlada organizacija i tek od februara ove godine ima Gradski odbor u Kraujevcu.
- Bojkot izbora za nas je sada prošla priča. Sada radimo program stranke za Kragujevac, predložićemo svoja rešenja za sve oblasti života i rada u gradu i njih ćemo promovisati. Važan orijentir u tome biće nam rezultati jednog istraživanja javnog mnjenja koje je pokazalo da čak 75 posto građana najnegativniji odnos ima prema političkim svađama.Mi i nismo stranka koja se služi niskim udarcima, prljavim etiketiranjem i slično, ali to ne znači da nećemo imati izuzetno kritički
odnos prema aktuelnoj gradskoj vlasti. Recimo, podneli smo krivičnu prijavu protiv grada zbog oštećenja zaštićene zgrade gradske Tržnice, jer je očigledno reč o velikom „prestupu”, a sud bi trebalo da utvrdi na čiju dušu pada. Tako ćemo reagovati i na sve buduće greške koje pravi vlast ili firme koje su u njenoj nadležnosti, kaže Herman.
Dalibor Jekić je na sličnom „fonu”.
- Mi jesmo bojkotovali izbore, ali ne bojkotujemo tekući politički život i druga dešavanja u gradu. Boris je pomenuo rušenje zgrade Tržnice, i krivičnu prijavu, a mi smo prvi i veoma oštro reagovali na ovaj skandal. Ili, drugi primer: mi smo još krajem aprila predložili da grad, zbog problema koje je stvorio korona virus, pomogne preduzetnicima koji rade u zakupljenim gradskim prostorima tako što će ih osloboditi zakupa i drugih lokalnih nameta. Gradsko veće je to tek
nedavno uradilo, sa ogromnim zakašnjenjem i znatno manjim efektima nego da je reagovalo kad smo mi tražili, priča Jekić.
I Stranka slobode i pravde u fazi je izrade partijskog programa za grad, s tim što je i ovaj posao donekle usporila pandemija, ali Jelić tvrdi da će i on brzo biti gotov.
Kako ohrabriti uplašene građane
Mogu se imati programi, planovi, ideje,vizije – međutim problem je kako sve to predstaviti građanima. Za to je najvažnija uloga medija, ali ako je medijska opstrukcija opozicije, uz tabloidne izmišljotine i bezobzirno blaćenje svih koji nisu na Vučićevoj liniji, bila glavni argument za bojkot izbora, kako dopreti do građana – pošto se javnoinformativno stanje za ič ne menja?
„Bojkotaši” se slažu da je to teška misija, ali se i nadaju da će rukovodstva njihovih stranaka u dogledno vreme biti u prilici da stupe u pregovore sa režimom o izbornim uslovima, uz posredovanje predstavnika Evropske unije.
Ivan Dubljanin kaže da su i Vučićevoj i vlastima u lokalnim samoupravama na planu unutrašnje politike najveći trn u oku stranke koje su bojkotovale izbore. Prvo zato što su ogolile cilj režima da napravi praktično jednopartijski politički sistem i, drugo, što ove partije pokazuju doslednost u nastojanjima za demokratizaciju društva. „Zato mislim da će u takvom, za njih nepovoljnom ambijentu, iako se ponašaju kao premoćna i nesalomiva sila, morati pristati na dijalog sa opozicijom”.
- Ovaj sistem je srušen, institucije ne postoje i ma koliko se Vučićev režim hvalio svojom čvrstinom i stabilnošću, u njemu vlada jak, ali prikriven strah. S druge strane, evropski parlamentarci, koji su se u prethodnu izbornu kampanju uključili prekasno, uveliko uviđaju karakter ove vlasti i očekujem njihovo insistiranje na promeni stanja, a prvi korak ka tome bilo bi stvaranje fer i poštenih uslova za neke vanredne izbore na svim nivoima, ocenjuje Dalibor Jekić.
Za Borisa Hermana najbitnije je da RTS kao javni servis građana počne da radi ono što mu zakon nalaže – da bude u službi svih, a to znači i ravnopravan tretman i političkih subjekata.
- Mogu građani i na druge načine da dođu do objektivnih i istinitih informacija, grad je dosta dobro pokriven internet mrežom, ali problem je u tome što je medijska pismenost naših ljudi na dosta niskom nivou. A kad je reč o gradskoj Radio televiziji Kragujevac, u poslednje četiri godine niko od nas trojice nije imao ni jednu priliku da se direktno obrati građanima. Bude poneka kratka vest sa naših konferencija za štampu ili saopštenje za javnost, ali to je zanemarljivo.
Svi sagovornici gaje izvesnu nadu da će bar do kraja sledeće godine, pod svim pominjanim okolnostima, doći do neke normalizacije izbornih uslova i svi se oni pripremaju za izlazak pred birače, a ako se to ne dogodi – moguće je svašta, jer neki novi bojkot ne bi imao smisla.
- Kao mladoj stranci nama predstoji izgradnja partijske infrastrukture, odnosno teritorijalna organizacija. Cilj je da celu teritoriju grada, a to podrazumeva i sela, pokrijemo mesnim odborima sa kvalitetnim ljudima. To je bitno za tekući rad, a i za buduće eventualne izbore, jer tada će biti potrebno da na svakom biračkom mestu imamo svoje članove, ali ne samo fizički prisutne, već obučene i zainteresovane da stvarno kontrolišu izborni proces. Iako na ovim izborima nismo
učestvovali, znamo da izborne liste nisu imale dobru pokrivenost glasanja, što je omogućilo ozbiljne manipulacije SNS, objašnjava Dalibor Jekić.
Boris Herman kao ozbiljan problem za ispoljavanje slobodne izborne volje glasača vidi – strah građana, jer je Vučićev režim uz formulu „zavadi pa vladaj” uveo i drugu: „zastraši pa vladaj”.
- LJudi su zaplašeni raznim metodama. Na primer, da će ostati bez posla ili da ga nikada neće dobiti ako ne podržavaju vladajuću stranku, da mogu biti oblaćeni, iskompromitovani, pa čak i fizički i životno ugroženi. Nekada su ti strahovi i iracionalni, ali oni postoje i mi na sve načine moramo ohrabrivati ljude, podsticati ih da budu aktivniji i odvažniji, jer oni su svesni u kakvom društvu žive, ali strahovi ih sputavaju da budu angažovaniji, objašnjava Herman.
Dalibor Jekić potvrđuje ovu dijagnozu.
- Ja često primećujem strah i kod nekih naših članova, recimo kada treba na ulici stati uz štand za promociju kakve akcije ili se pojaviti na javnom skupu, tribini. To traži rad na terenu, više kontakata i razgovora sa ljudima, mada nas trenutno u tome dosta sprečavaju ograničenja zbog korona virusa, kaže Jekić.
Ivan Dubljanin se slaže sa kolegama i dodaje da će se buduća aktivnost Demokratske stranke oslanjati na četiri osnovna stuba.
- Prvi stub je Univerzitet, sa svojim intelektualnim potencijalom, a tu podrazumevam i nastavni kadar i studente. Drugi stub je industrija, jer Kragujevac je bio najjači industrijski centar Srbije i to ponovo mora biti, a radništvo je uvek dobar potencijal za političke promene. Uz to grad za svoju promociju ima Spomen park i Vojnotehnički zavod, kao izuzetan istorijski kompleks koji bi uz potrebnu revitalizaciju mogao da obezbedi novu, veliku privlačnost Kragujevca,
objašnjava Dubljanin.
„Bojkotaši”, dakle, i dalje „teraju po svome”: ne priznaju junske izbore, ostaju uporni u traženju promene uslova i klime za nove izbore, na koje misle da se neće dugo čekati, a dok se to ne dogodi gledaju kako da animiraju građane za svoje programe i da svaku priliku koriste za argumentovanu kritiku vlasti - pa dokle se čuje. Tako bar pričaju, a biće vidljivo da li će tako i raditi.