SARADNJA SA VOJSKOM SPAS ZA „ZASTAVA KAMIONE”
Štit od zaplene mašina
Jedno rešenje su u Fabrici „Zastava vozila” ovih dana željno očekivali jer se radilo o trci sa vremenom. Ono je stiglo 2. septembra sa potpisom ministra vojnog Bratislava Gašića i u njemu se fabrici daje ovlašćenje da nastavi sa programom istraživanja i proizvodnje neborbenih vozila za potrebe Vojske Srbije.
Tako će, posle uklanjanja nedostataka koji su uočeni tokom probne vožnje, u dogledno vreme započeti proizvodnja vozila namenjenog savladavanju teških terena, nosivosti dve tone, koje je projektovano u ovoj fabrici i delo je njegovih stručnjaka.
Ali, poslovodstvo firme nije željno iščekivalo rešenje o proizvodnji samo zbog oživljavanja zamrle proizvodnje. Aranžman sa Vojskom važan je i zbog toga što daje pravni štit da sudski izvršitelji više neće moći da plene mašine po sudskim rešenjima, a na osnovu tužbi bivših i sadašnjih radnika zbog duga za plate.
Zakon jasan
Direktor „Kamiona” Zoran Adžić kaže da Zakon o proizvodnji vojnog naoružanja i opreme jasno nalaže da se u firmama koje obavljaju takvu proizvodnju ne može obavljati prinudna naplata dugova. Na adrese sudskog izvršitelja i suda uputio je dopis kojim obaveštava ove organe da ubuduće ne donose i ne primenjuju ovakve mere, jer će se u zaštitu prava fabrike, kako najavljuje, uključiti i vojni pravni zastupnici.
Da li je obnovljena proizvodna saradnja sa Vojskom Srbije još ranije bila planirana, pa je sada slučajno došla kao spasonosno rešenje da se mašine zaštite od zaplene, ili je cela akcija osmišljena kako bi se spasile proizvodna oprema fabrike i ona opstala do privatizacije, teško je razlučiti. Tek, kako sada stvari stoje, ubuduće neće biti prinudne zaplene i prodaje mašina za namirivanje radničkih plata.
Na dve do sada održane licitacije za prodaju mašina i opreme prodate su tri mašine iz Mehaničke obrade, neophodne za proces proizvodnje teretnjaka, a pre toga i poluproizvodi, dostavna vozila za prevoz delova i gume.
Da se prinudna naplata nastavila, kao što je bilo najava, jer izvršna sudska rešenja mere se stotinama, sva je prilika da bi se mašinski park u halama desetkovao, pa je pitanje da li bi fabrika „oslobođena” od mašina mogla uspešno da okonča proces privatizacije, za koji je od Agencija za privatizaciju dobila „bonus” period od još godinu dana.
Uporedo sa pripremama za proizvodnju vojnog neborbenog vozila u preduzeću se planira da se nađe rešenje za namirenje zaostalih zarada, koje su i bila povod sudskim tužbama, a to će se uraditi prodajom dela imovine fabrike.
Ostaje još 50 radnika
Uporedo sa tim u preduzeću pokušavaju da obezbede i sredstva za socijalni program, jer se od 240 zaposlenih za odlazak iz preduzeća sa otpremninama prijavilo čak 190 radnika. Da li će ostanak ovako malog broja radnika ugroziti planove za proizvodnju vojnih vozila?
- Nisam najsrećniji sastavom i strukturom radnika koji će ostati po realizaciji socijalnog programa, ali pošto je on pravljen po principu dobrovoljnosti, šta je tu je. Što se tiče vojnog programa, mi ćemo morati da angažujemo radnike koji nisu u radnom odnosu. Nove ljude angažovaćemo na način koji dozvoljava postojeći Zakon o radu, kaže direktor Adžić.
On najavljuje da će nakon proizvodnje prvog kontigenta vozila za Vojsku, zajedno sa Vojskom i SDPR-om (firmom koja izvozi naoružanje i vojnu opremu) pokušati da konkuriše i na drugim tržitima sa novim terencem, i to tamo gde su naši proizvodi tradicionalno prosutni.
Poslovodstvo gaji optimizam kada su ovi planovi u pitanju, pa tako Adžić pojašnjava da razvoj vojnog neborbenog vozila treba da dovede do razvoja osnovnog „civilnog” programa fabrike. Pri tom misli na ugradnju i homologaciju novih motora „evro 5” i „evro 6” u postojeće modele kamiona. To bi znatno popravilo ponudu ovih vozila u zemlji i okruženju, što je i bio najveći problem u funkcionisanju „Zastava kamiona”.
Da li će biti dovoljno vremena da se svi ovi planovi ostvare, pošto je fabrika u planu za privatizaciju, a rok je produžen još godinu dana i može da bude oročen najkasnije do kraja iduće godine. Po rečima direktora Adžića sve se ovo radi da bi se promocijom novog vojnog vozila, koje može da zadovolji i potrebe MUP-a i javnih preduzeća koja obavljaju delatnost na teškim terenima, kao i modernizacijom „civilnih” teretnih vozila, povećala atraktivnost preduzeća u očekivanju potencijalnog investitora za privatizaciju.
Međutim, ukoliko bi proizvodnja vojnog vozila postala serijska i razvila se, tada bi se o privatizaciji pitalo i Ministarstvo odbrane, zaključuje direktor Zoran Adžić.