Piralen je bio najveći ubica
Države koje su nas bombardovale sada bi trebalo da nam pomognu, bilo da daju novac za čišćenje životne sredine, ili da pomognu u prevenciji, ranom otkrivanju i lečenju stanovništva od malignih bolesti, jer to je najmanje što mogu da urade, zaključio je doc. dr Darko Laketić
Piše Gordana Božić
Posle Vranja, Kragujevac je drugi grad u Srbiji koji je, prošlog utorka, posetila Komisija za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja. Ovom sastanku prisustvovali su nekadašnji „Zastavini” radnici koji su radili na raščišćavanju delova fabrike koji su bombardovani, kao i nadležni iz Kliničkog centra u Kragujevcu, Instituta za javno zdravlje, Zavoda za medicinu rada i Doma zdravlja. Prema rečima predsednika Komisije doc. dr Darka Laketića, njihov plan od formiranja je bio, ne samo da sakupe
medicinsku dokumentaciju, već i da obilaze terene, naročito one gde je došlo do ekoloških akcidenata, kao što je bio slučaj u Kragujevcu, prilikom izlivanja piralena.
Mnogo je otrova bačeno
Mnoštvo je ljudi koji su radili na raščišćavanju fabrike, bez ikakve zaštite, samo u HTZ opremi, oboleli i umrli od malignih bolesti.
- Imali smo sastanak sa ljudima koji su ne samo doneli svoju medicinsku dokumentaciju, nego smo čuli i njihove životne priče od trenutka kontakta sa kontaminiranim terenom do trenutka obolevanja. Prikupili smo mnoštvo podataka koji su nam vrlo značajni jer su vezani za obolevanje ljudi. U Kragujevcu je najveći problem piralen, jer su agresori gađali industrijska postrojenja koja nemaju veze sa vojnom industrijom, gađali su ogromne industrijske trafoe koje je posedovala
„Zastava”, tako da se u jednom trenutku oslobodila ogromna količina piralena koja je dospela i u Lepenicu. Takođe, namera je da se pokrene i opsežno istraživanje vezano za životnu sredinu, rekao je Laketić.
On je naglasio da cilj Komisije kako medicinski, tako i humani asptekt. U početnoj fazi, planirano je da se obezbedi mogućnost da se ljudi koji su oboleli leče u inostranstvu, da se uradi prevencija bolesti i što je veoma bitno da se uradi asanacija životne sredine tamo gde je neophodno. U drugoj fazi, u zavisnosti od rezultata naučnomedicinskog istraživanja, ići će se na pravnu i političku dimenziju ovog problema, vezanu za tužbe pred međunarodnim sudovima i slično.
Laketić je rekao da je Komisija ispitivala zdravlje dece rođene posle 1999. godine, a razlog je što kod dece ne postoje dodatni faktori rizika kao kod odraslih, koji mogu dovesti do malignih bolesti.
- Kod dece praktično nema faktora rizika i to je bio motiv da dobijemo objektivnu sliku oboljenja. Koristili smo vrlo osetljiv, sofisticiran metod i za svaku generaciju koju smo ispitivali određivali smo statistički rizik pod kojim oboleva u određenom uzrastu. Upoređivanjem medicinskih statističkih podataka po godinama, ustanovili smo da je na određene generacije, rođene posle 1999. godine, delovao neki toksični faktor, pa su te generacije podložnije obolevanju od malignih
bolesti. U prevodu, dokazali smo da je na tu generaciju delovao određeni toksični faktor koji je doveo do toga da oni budu pojačano osetljivi na nastanak malignih bolesti, kaže Laketić.
U ovoj fazi, objasnio je, može se govoriti samo o dokazivanju faktora, a dokazano je da je neki toksin delovao, mada još uvek ne postoji mogućnost da se taj faktor identifikuje. U sledećoj fazi istraživanja namera je da se dođe do identifikacije uzročnika, mada je reč o vrlo kompleksnom mehanizmu obolevanja. Laketić kaže da je nezahvalno prognozirati bilo šta, jer je teško dokazivo i teško je uraditi izolaciju. Ne samo zbog potrebe sofisticirane tehnike, već zbog toga što u patofiziologiji
bolesti vrlo se teško razlikuje maligna bolest koju je neko dobio usled izlaganja nekom toksinu od one koju je pacijent dobio iz nepoznatih razloga.
- Tokom bombardovanja, mnogo je otrova bačeno na Srbiju. Osiromašeni uranijum je vrh ledenog brega, ali postoje i mnogo opasniji otrovi. Tu je bilo toliko toksina koji su opasni za ljudski organizam, gađane su trafostanice, odakle je isparilo izuzetno opasno ulje piralen, benzen, pa razni otrovi zbog bombardovanja fabrika boja i lakova, rafinerija, ističe Laketić.
Podrška Italijana
Prethodni sastanak Komisija je imala na terenu u Vranju i tada su obišli sva mesta koja su na mapama označena kao lokacije gde je palo najviše projektila sa osiromašenim uranijumom. Takođe, susreli su se sa preko 60 ljudi iz sela Bratoselce koje se nalazi na mapama kontaminacije. Utvrdili su, na osnovu medicinske dokumentacije da selo koje ima ispod 300 stanovnika ima troje obolelih od tumora mozga i dvoje dece koja boluju od maligne bolesti krvi, što je samo po sebi probudilo izvesnu sumnju
da tu ima nečega što bi moglo biti uzrok .
Razgovoralo se i sa preživelima i porodicama preminulih koji su čistili brdo Pljačkovica bez zaštitne opreme, pre nego što je izvršena dekontaminacija terena. Od 40 ljudi samo 15 je preživelih,ostali su umrli u najvećem broju od malignih bolesti ili otvorenih rana na koži koje nisu mogle da zarastu. I među živima ima onih koji su, takođe, oboleli.
Ovi podaci nikako ne bi trebalo da izazovu paniku kod stanovnika Srbije, ali treba da izazovu pažnju javnosti. Podaci do kojih smo došli govore da je nešto loše delovalo na zdravlje ljudi i da imamo uzlazni trend malignih obolenja, ali i u celom svetu se beleži porast malignih obolenja. Epidemija raka kod nas ne postoji, naglasio je Laketić. Osiromašeni uranijum je štetna supstanca koja stvara nefrotoksična jedinjenja koja izazivaju obolenja bubrega, a koji toksini su tačno delovali i
izazvali porast malignih bolesti kod nas, treba tek da se utvrdi dodatnim istraživanjima, istakao je on.
- Države koje su nas bombardovale sada bi trebalo da nam pomognu, bilo da daju novac za čišćenje životne sredine, ili da pomognu u prevenciji, ranom otkrivanju i lečenju stanovništva od malignih bolesti, jer to je najmanje što mogu da urade, zaključio je doc. dr Darko Laketić.
Laketić je kazao da Srbija ima novac za istraživanje posledica NATO bombardovanja, kao i stručnjake, ali nije siguran da ima dovoljno sofisticirane opreme, te da će morati da je, ili nabavi, ili da se osloni na partnere iz inostranstva koji tu opremu imaju,misleći pri tome na Italijane koji su nam predali celokupnu dokumentaciju njihove Komisije i ponudili pomoć za biohemijsku i toksikološku analizu.
Očekuje se da će prvi preliminarni izveštaji o istraživanjima Komisije biti objavljeni naredne godine, ali i pored zadatog roka svi dobijeni podaci biće prezentovani javnosti i u kraćem periodu.
Inače, Laketić je prošle nedelje učestvovao na konferenciji u Rimu u Italiji, koja je bila posvećena uticaju osiromašenog uranijuma na zdravlje stanovništva. Veoma je važno, kaže, da imamo podršku zemlje koja je članica Evropske Unije i NATO pakta. Imamo podršku u tome da zajedno radimo na pronalaženju istine o razboljevanju italijanskih vojnika i naših građana nakon NATO bombardovanja. Tom prilikom, učesnici ove konferencije su se saglasili da je uticaj osiromašenog uranijuma na zdravlje
stanovnika nesumnjiv, a naš predstavnik je izneo sve rezultate i relevantne naučnomedicinske dokaze do kojih se do sada došlo.