Obećanja kao na traci
Dok za pet godina aktuelne vlasti u gradu, sem jednog legata, ništa nije izgrađeno, sada smo zatrpani obećanjima i najavama investicija, pa i kroz rebalans budžeta i uvećanje prihoda. Koliko su ovakve najave realne i da li se vlast prezaduženog grada razbacuje skupim projektima
Okončanje radova na Tehničkom bloku „Vodovoda” u Industrijskoj zoni u Ilićevu bilo je potpuno palo u zaborav, a sada se najavljuje da će biti sve završeno i uloženo 240 miliona dinara. Za kružni tok Mala vaga, takođe spominjan, pa gurnut u stranu, biće obezbeđeno oko 120 miliona dinara, koliko i za povezivanje staža i doprinose zaposlenih u bivšoj „Zastavinoj” Medicini rada. Još će ostati para za radove na školi u Maršiću i za rekonstrukciju bioskopa „Pionir”.
Sve ovo iznenadno investiranje u gradu, gde od kapitalnih ulaganja već nekoliko godina imamo samo najave, biće obezbeđeno od povećanih prihoda gradskog budžeta od celih 1,6 milijardi dinara, što je i zvanično usvojeno rebalanskom budžeta na Skupštini grada, čiji su prihodi za ovu godinu sa 7,1 milijarde povećani na 8,7 milijardi dinara. Tako je sa silnim najavama investicija gradske vlasti stvorena totalna zbrka i više nije moguće pohvatati konce i pratiti ni kontrolisati odakle će se sve
ulagati i koliko trošiti.
Prodaja starih lokacija
Ovo povećanje prihoda i plan trošenja tih para dolazi u momentu kada je već otpala prethodna odluka iz ovogodišnjeg budžeta, po kojoj je u izgradnju ulica i seoskih puteva trebalo uložiti 500 miliona dinara u ovoj godini. Plan je promenjen tako što je gradonačelnik Radomir Nikolić odlučio da se ta sredstava upotrebe za sanaciju šteta izazvanih poplavama.
Promena namene sredstava iz budžeta nije moguća bez odluke Sklupštine grada, ali Skupština o tome nije odlučivala, pa je prvi čovek grada odlučio umesto odbornika. Na sve to obećano je i investiranje od 7,5 miliona evra u izgradnju novih ulica i rekonstrukciju mostova, a sve to povlačenjem kredita od Evropske banke za obnovu i razvoj, te novi kredit od 8,3 miliona evra kojim će se zadužiti JKP „Šumadija” za izgradnju javne garaže, 100 autobuskih stajališta, rekonstrukciju tržnice i nabavku
mehanizacije.
Samo deo ovih investicija da krene u isto vreme, bila bi to izgradnja koja bi bacila u zasenak i čuvenog Gorana Vesića, beogradskog neimara, zbog kojeg je glavnim gradom nemoguće proći. Ali, ostavimo po strani kredite i zadržimo se na rebalasnu i uvećanim prihodima gradskog budžeta. Koliko je sve to realno?
Bojan Stojadinović, šef odborničke grupe „Šumadijske regije – Pokreta slobodnih građana” kaže da plan za uvećanje prihoda treba uzeti sa rezervom, a i sam gradonačelnik je rekao da je otvoreno pitanje koliko će se slobodnih lokacija do kraja godine prodati. Ali, ovaj rebalans je okvir jer grad treba da bude spreman u šta će se novac potrošiti ako se prodaje realizuju.
- Prvi put se desilo, a odbornik sam 12 godina, da niko iz vlasti nije obrazložio rebalans. Ako ne gradonačelnik, koji je i član Gradskog veća za finansije, onda neko iz uprave. Mi smo bukvalno počeli da diskutujemo o rebalansu, a da nismo dobili obrazloženje na kojim pozicijama se prihod povećava, na kojim se troši, kaže Stojadinović.
On primećuje da je povećanje prihoda u najvećem delu planirano od prodaje građevinskih lokacija, što ne bi bilo ništa sporno da je ova vlast za pet godina, koliko Radomir Nikolić upravlja gradom, formirala jednu industrijsku zonu, dovela do nje infrastrukturu i učinila je interesantnom za investitore. Ali, pošto ništa od toga nije urađeno, prodaju se lokacije nasleđene od prethodne vlasti, kaže Stojadinović.
- Radna zona „Feniks” je trebalo da se formira u zoni i na zemljištu Centra za strna žita, za šta je grad platio 400 miliona dinara da bi izmirio dugove te firme i preuzeo vlasništvo nad njom. I dan danas se isplaćuju subvencije za preuzeti Centar, a od radne zone nema ni traga ni glasa, kaže Stojadinović.
Kad je, pak, reč o kreditu od EBRD (Evropske banke za obnovu i razvoj) on ne spada u budžet i sredstva se povlače po situacijama, po građevinskim obračunima. Definitivno, smatra Stojadinović, sve to spremaju zbog izbora naredne godine i najavljuju da će povući 7,5 miliona evra za infrastrukturne projekte, rekonstrukcije ulica, mostova, jer žele da na krilima tih radova uđu u predizbornu
kampanju, „da daju asvalt za glas”, kako se to kaže. Kakve će biti prilike kad dođu izbori i koliko će im to uspeti, videće se, zaključuje šef odbornika „Šumadijske regije – PSG”.
Politički marketing
Za Edisa Durgutovića, odbornika LDP-a, poenta priče o rebalansu i povećanju prihoda je je jeftin politički marketing gradonačelnika koji preskupo košta sve Kragujevčane.
- Većim delom rebalans na rashodnoj strani je sled iznuđenih poteza, a prihodna strana je planirano prodavanje porodične srebrnine, najboljih lokacija koje grad ima, a koje nije stvorila, napravila, organizovala sadašnja vlast, već je to nasledila. Ona krčmi sve te lokacije da bi mogla da ima jeftin politički marketing, a za cilj ima održavanje gradonačelnika i okruženja na vlasti, a sve suprotno interesima građana, kaže Durgutović.
On smatra da će demagogiju i megalomaniju gradonačelnika i gradske vlasti plaćati generacije Kragujevčana, a da sve to nimalo neće poboljšati kvalitet života u gradu. Po Durgutoviću Kragujevac postaje grad bez ideja, perspektive, planskog razvoja, već sa ad hok projektima koji se sviđaju gradonačelniku, za koje smatra da mogu da mu donesu političku korist.
I predsednik „Zajedno za Šumadiju” Veroljub Stevanović, koji je na sednici povodom rebalansa budžeta imao žestoke verbalne okršaje sa svojim naslednikom u fotelji gradonačelnika Nikolićem, ne smatra da rebalans ima velikog značaja. Ovo obrazlaže time što se aktuelna vlast predvođena Nikolićem ne pridržava budžeta, već sredstva koristi po svom nahođenju i često nezakonito, kao kod dodele sredstava firmi RTK, tako da je budžet postao neobavezan dokument koji vlast ne uvažava.
Zato ni usvojeni rebalans nema, po Stevanoviću, nikakvog značaja, jer već sutra se može doneti odluka koja nema veze sa rebalansom, iako tako ne bi smelo, jer budžet kao i rebalans imaju snagu zakona na području grada.
Stevanović je ušao u oštre duele sa Nikolićem oko cena radova predviđenih iz kredita JKP „Šumadija”, pa ga je interesovalo zašto izgradnja javne garaže košta tri miliona evra, kada po njemu treba milion evra, zašto rekonstrukcija Tržnice košta 2,5 miliona evra, a izgradnja 100 autobuskih stajališta skoro 100 miliona dinara
Posebno je interesantan odgovor Radomira Nikolića da će javna garaža sa osam nivoa i od 8.000 kvadrata biti druga najmodernija na Balkanu, sa solarnim panelima, liftovima i ostalim novinama. Tako smo saznali da najzaduženiji grad u Srbiji gradi najmoderniju, pa samim tim i najskuplju javnu garažu, što nema mnogo veze sa ekonomskom logikom. Ali, ima veze sa ambicijama Nikolića koji je rekao da je njegova odluka da će u Kragujevcu da se gradi „ljudski” dok je on na vlasti, ili nikako.
SPORNA „RESALTA”
Vlasnik bivši šef premijerke
Bojan Stojadinović, šef odborničke grupe „Šumadijska regija – PSG”, usprotivio se predlogu da grad Kragujevac sklopi ugovor kroz javno privatno partnerstvo sa firmom „Resalta”, koja je Kragujevcu ponudila projekat iz energetske efikasnosti. Stojadinović je rekao da je vlasnik ove firme bivši poslodavac premijerke Ane Brnabić, koja je iz njegovog preduzeća prešla na rad u Vladu, prvo kao ministarka, a potom kao premijer.
Stojadinović kaže da je sporno vlasništvo firme i povezanost sa visokim funkcionerima države, ali i veoma visoka cena usluge zbog koje bi Kragujevac skupo platio ovo partnerstvo.
- Firma se sama javila i ponudila da kroz poboljšanje energetske efikasnosti pomogne gradu da uštedi. To bi uradili kroz zamenu 25.000 živinih svetiljki led svetlima u javnoj rasveti, kao i kroz zamenu stolarije na četiri škole i jednom obdaništu, plus zamenu kotlova na čvrsto gorivo gasnim kotlovima u jednom broju javnih ustanova. Zamena 25.000 svetiljki koštala bi šest miliona evra, a ostala ulaganja 138.000 evra, pa bi za 15 godina, koliko bi trajao projekat, „Resalta”
uložila osam miliona evra, kaže Stojadinović, koji je ove podatke pročitao na sajtu istraživačke agencije.
Za to vreme grad bi otplaćivao godišnje po 1,18 miliona evra ulaganje te firme, što bi za 15 godina donelo cifru od 18 miliona evra. Izlazi da bi ta kompanija zaradila više nego dvostruko od ulaganja u gradsku uštedu energije. Plus, po predloženom ugovoru grad bi morao da plaća i deo uštede energije koju bi ostvario. Ako bi ušteda bila četiri posto, to bi bilo 60.000 evra godišnje, a za to vreme firma „Resalta” bi od grada zarađivala 600.000 evra godišnje, napominje Stojadinović.
On dodaje da se javno vidi da ekonomska računica ne postoji i da grad gubi. Dodaje da je, pored Majkla Krendla, vlasnika ove firme i bivšeg poslodavca premijerke Srbije, to preduzeće povezano sa firmama u Mađarskoj čiji je vlasnik zet premijera Orbana i koje su od OLAFA, evropske agencije za borbu protiv poreskih malverzacija, dobile 17 krivičnih prijava.
Edis Durgutovuć takođe je bio protiv ovog partnerstva smatrajući da je cena veoma visoka.
- Ideja privatno javnog partnerstva je dobra za grad, ali ako se sprovodi na pravi način. Suština je da građani dobiju što bolju uslugu za što manje pare. Grad je trebalo da pokrene ovu temu i namatne okvir koliko šta košta, a ne da mu potencijalni partneri predlažu uslove koji ne smeju proći jer su preskupi, kaže Durgutović.
On smatra da tih 18 miliona evra za uštede koje bi se postigle Kragujevčani ne treba da plaćaju, niti imaju odakle da plaćaju. Isto je i sa drugim projektima. Najavljuje se najskuplja javna garaža na Balkanu. Ja ne znam da li je Kragujevac najzaduženiji grad na Balkanu, ali jedan od najzaduženijih gradova nije u mogućnosti da gradi najskuplju garažu na Balkanu. Zbog ovakve megalomanije građani će plaćati propadanjem, siromaštvom i ostati periferija Evrope, zaključuje Durgutović.
Bojan Stojadinović: Radna zona „Feniks” je trebalo da se formira u zoni i na zemljištu Centra za strna žita, za šta je grad platio 400 miliona dinara da bi izmirio dugove te firme i preuzeo vlasništvo nad njom. I dan danas se isplaćuju subvencije za preuzeti Centar, a od radne zone nema ni traga ni glasa