Seljacima jeftinije da pale, za rizik ne mare
Nakon što je 18. oktobra u lančanom sudaru na auto- putu kod Batočine, zbog dima nakon paljenja ostataka sa njiva jedna osoba poginula, seljaci nastavljaju da pale. Samo 10 dana posle ove nesreće vatrogasci su opet 27. oktobra morali da intevenišu, probijajući se do vatre preko njiva. A onda petog novembra opet, kada je dim još jednom ozbiljno zapretio vozačima na putevima uz njive.
Na niškom auto-putu, u blizini isključenja za Kragujevac kod Batočine u smeru ka Nišu, oko 13 sati tog 18. oktobra dogodio se lančani sudar u kome je učestvovalo sedam vozila. Jedna osoba je poginula, Beograđanin star tek 19 godina. Do lančanog sudara je došlo zbog dima koji se nadvio nad putem, jer je neko palio nisko rastinje na njivi pored auto-puta. Ni propisane novčane kazne, ni rizik da neko strada, nisu ljude sprečili da nastave da pale.
„Kragujevačke” su se, radeći jednu priču, igrom slučaja zatekle na mestu još jednog požara 27. oktobra. I to nedaleko od mesta prethodne nesreće, negde kraj Morave, u ataru opštine Lapovo. Novinari su pošli po priču o lepotama ovog kraja i dobroj ideji kako od lepote zaraditi, a stigli su taman na vreme da gase vatru.
Neko je zapalio ostatke sasušenih stabljika kukuruza i otišao. Vetar je počeo da duva i sve je moglo da se otrgne kontroli da slučajno nije naišao Lapovac sa novinarima. Dok su jedni čupali rastinje uz šumarak, da bi sprečili širenje vatre, drugi su zvali vatrogasce i policiju.
- Ne mogu više da shvatim, čovek je zbog paljenja njiva i dima na auto-putu poginuo 18. oktobra. I sada opet isto. Zbog vreline od upaljenih okolnih njiva nama je istog dana naneta velika šteta na sadnicama paulovnije. Nestalo sve što smo radili mesecima, kaže meštanin iz Lapova.
Vatra “zamenjuje“ plug
A onda sve opet petog novembra oko 19 sati. Navodno su požar primetila deca iz škole u Brzanu, jer je zgrada na brdu. Vatrogasci su alarmirani i ponovo su morali da intervenišu zbog upaljenih ostataka sa njiva. Ponovo je postojao rizik od dima na auto- putu, od naplatne rampe Batočina, paralelno sa Brzanom, Miloševom i dalje ka Jagodini.
Smrtni slučajevi u saobraćajkama izazvanim dimom sa njiva na putevima, ljudi spaljeni na svojim parcelama, izgorele komšijske njive, urnisan specijalni rezervat prirode- sve to i dalje nije mnogima u Srbiji dovoljan razlog da prestanu da pale ostatke od žetve. Apeli vatrogasaca, koji najpre gase požare, pa onda posle saobraćajki seku vozila iz kojih vade povređene i poginule, nije urodio plodom.
Na pitanje zašto to čine, poljoprivrednici kažu - zato što je tako najlakše i najjeftinije.
- Stvar je u tome da u slučaju da pšenicu želiš da poseješ na njivi na kojoj je do pre par nedelja bio kukuruz, tu imaš veliku masu biljnih ostataka. Mi paori, obični smrtnici, imamo „malokalibarske” (lake i srednje) tanjirače, kojima ne možeš da usitniš i izmešaš tu biljnu masu sa zemljom da bi kvalitetno mogao da obaviš setvu pšenice. U protivnom, dobar deo semena polažeš u lišće i ljuske kukuruza, pa ono ne nikne i satruli.
Uz to, ova jesen je izuzetno sušna, pa oranje kao priprema za setvu pšenice, tokom koga se uredno zaoru ti biljni ostatci, em što izbaci velike tvrde grudve sasušene zemlje koje je teško usitniti, em što je potrošnja goriva i 50 odsto veća od uobičajene. Sa ovom cenom goriva, ne dolazi u obzir. Takođe, naprežeš traktor, plug i sva ostala oruđa na granici toga što mogu da izdrže. Probao sam i to i namučio se, objašnjava zemljoradnik koji se predstavlja sa Gagi i koji pali strnjiku na svojoj
njivi.
Ipak, kako tvrdi, ne rizikuje time ni štetu na tuđim njivama ni bilo kakvu tuđu nesreću.
- Preduzmem sve mere da bezbedno spalim biljnje ostatke sa svoje njive. Vatru nikada ne ostavljam bez nadzora, ne odlazim kući dok sve ne izgori. Nikada mi vetar nije vatru preneo na tuđu parcelu. Izvinite, ali nemam višak plugova za lomljenje, niti višak para za gorivo, kaže Gagi.
Kako bi on sprečio nagli vetar da prenese vatru, onakav kakav je 27. oktobra duvao u Lapovu, nije rekao.
Sedam puta više požara
Vatrogasci iz Srbije više ne apeluju, već preklinju seljake da ne pale njive, a vozače da prilagode vožnju uslovima na putu, odnosno smanjenoj vidljivosti od dima. Poražavajući je podatak da svake godine u Srbiji izgori nekoliko stotina hektara šuma, a najčešče su krivi ljudska nemarnost i nepažnja.
Sektor za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova apeluje već mesec dana na građane da ne spaljuju nisko rastinje na otvorenim prostorima, jer je to u prvoj polovini oktobra dovelo do povećanja broja požara za čak sedam puta u odnosu na isti period prošle godine.
- Zakonom o zaštiti od požara zabranjeno je spaljivanje bilo koje vrste otpada na otvorenom prostoru. Za prekršioce ovog zakona predviđene cu novčane kazne i to za fizička lica od 10.000 do 50.000 dinara, dok je za pravna lica taj iznos od 300.000 do milion dinara, izjavio je za beogradske medije Miloš Majstorović iz Sektora za vanredne situacije.
Paljenje se nastavlja, a poslednje dve nedelje bilo je slučajeva da gore i desetine njiva odjednom, kraj starog puta za Jagodinu, kraj magistrale za Kraljevo i Čačak, i naravno na njivama uz auto- put u okolini Batočine i Lapova.