Još bez prinudnog upravnika
U Kragujevcu je do sada registrovano 315 stambenih zajednica i pojedine su za upravnike zgrada izabrale nekoga od stanara ili iz Registra licenciranih upravnika. Iako je rok za foirmiranje stambenih zajednica istekao 12. decembra prošle godine, do sada u gradu nije postavljen ni jedan prinudni upravnik
Građanski sloj i urbane navike sporo su se i kasno u odnosu na ostatak Evrope stvarale u Srbiji, koju je svaki rat i promena političkog sistema vraćali decenijama unazad. U kratkom predahu, negde između dva svetska rata, stvorene su neke institucije građanskog društva prilagođene uslovima života u većim gradovima. Jedna od njih bili su i kućepazitelji ili domari.
Oni su u višestpratnicama bili neka vrsta domaćina, koji su ne samo brinuli o održavanju zgrada i potrebama njihovih stanara, već su tu i stanovali, najčešće u prizemlju s porodicama. Taj maltene porodični nacin života u zgradama skoro je iščezao u decenijama socijalizma. Društvena svojina postala je sinonim za nemar prema zajedničkom krovu nad glavom.
Ništa nije bilo bolje ni kada su stanari od zakupaca postali vlasnici stanova. Krovovi su prokišnjavali, liftovi kvarili, fasade otpadale ,a ledenice sa njih zimi padale na prolaznike. Poslednjih decenija nekim zakonskim rešenjima pokušava se stati na put propadanju višespratnica koje se većinom loše održavaju, pre svega zbog nedostatka finasijskih sredstava i nemara stanara .
Najnoviji pokušaj države u tom pravcu je Zakon o stanovanju i održavanju zgrada , koji je stupio na snagu 1.januara 2017.godine s ambicijom da poboljša ambijent stanovanja i reši nagomilane probleme u stambenim zgradama. NJime je, između ostalog ,predviđeno postojanje profesionalnih upravnika zgrada s licencom za rad koji bi obavljali posao nekadašnjih domara.
Registrovano sedam upravnika
Srbiji je prema nekim podacima potrebno između 10 do 15 hiljada ljudi takvog profila kako bi svaka zgrada mogla da dobije kvalitetnu uslugu. Ovaj posao ne poznaje godine. Mogu da ga obavljaju i mladi i stari, žene i muškarci. Najstariji profesionalni upravnik u Srbiji ima 71 godinu, a najmlađi 19 godina. Uslov je da imaju najmanje četvrti stepen obrazovanja, da nisu osuđivani, moraju da prođu obuku koju organizuje Privredna komora Srbije i polože stručne ispite kako bi
dobili sertifikat, kao i da se upišu u Registar profesionalnih upravnika koji se primenjuje od 1. januara ove godine. U Regionalnoj privrednoj komori Šumadijskog i Pomoravskog okruga završena su već tri kruga obuke, tako da je region za sada dobio 31 profesionalnog upravnika zgrada.
- Broj izdatih licenci za profesionalne upravnike zgrada se i u Kragujevcu svakodnevno povećava. Trenutno ih ima sedam zvanično upisanih u Ragistar ,ali se očekuje da će ubrzo biti dopunjen, jer su još dve grupe polaznika prošle obuku i stekle licence u Regionalnoj privrednoj komori Šumadije i Pomoravlja, kaže Nikola Tasić, načelnik Odeljenja za stambene poslove Gradske uprave za imovinu.
U Kragujevcu je do sada registrovano 315 stambenih zajednica u zgradama koje su se samoorganizovale u skladu sa Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada. Pojedine su za upravnika izabrale nekoga od stanara zgrade ili iz novoformiranog Registra licenciranih upravnika. Iako je rok za formiranje Stambenih zajednica umesto dosadašnjih skupština stanara istekao 12.decembra prošle godine, do sada u gradu nije postavljen nijedan prinudni upravnik.
Dostupan 24 sata
Neke zemlje u okruženju uvele su profesinalno upravljanje zgradama kao obavezno, dok je kod nas to na dobrovoljnom principu. Ipak, zakonom je predviđeno da zgradama koje ni na koji način ne reaguju na zakonske obaveze, lokalna samouprava po prijavi inspektora, koji će u Kragujevcu ovih dana početi sa kontrolom, ili bilo kog vlasnika stana u toj zgradi, svojim rešenjem imenuje prinudnog profesionalnog upravnika.
Čak i posle toga, ako nisu zadovoljni njegovim radom, stanari mogu sami da se organizuju i izaberu novog upravnika. Usluge profesionalnih upravnika će biti dostupne 24 sata i to sedam dana u nedelji, tako da će stanari uvek moći da prijave bilo koji problem, kvar u zgradi ili drugi slučaj, na primer, noćnu buku ili remećenja kućog reda.
Zgrade koje se do sada nisu organizovale, kompletnu besplatnu pravnu pomoć mogu da dobiju u Gradskoj upravi za imovinu, a sve potrebne formulare mogu podići na njenoj pisarnici u Ulici Branka Radičevića 11. Prijave za registraciju Stambenih zajednica se i dalje primaju,a sve potrebne informacije o tom postupku mogu se naći i na sajtu www.stanovanje.gov.rs, kaže Tasić i savetuje stanare da je za njih najbolje da se što pre sami organizuju i izaberu upravnika
zgrade.
Koliko će ove novine koštati stanare? Evo nekih parametara za tu računicu. Zakonom nije određena cena nadoknade za profesionalne upravnike zgrada , već se ona utvrđuje ugovorom između stanara i angažovanog upravnika. U Srbiji se trenutno prosečna cena kreće između 250 i 350 dinara po stanu mesečno. Ono što će svakako predstavljati dodatni trošak za stanare je i mesečna obaveza za tekuće održavanje i hitne intervencije, kao i naknada za investiciono
održavanje zgrada, zašta se izdvajaju dodatna sredstva, a najniža cena ove stavke biće utvrđena na osnovu predloga Gradskog Veća.
Procenjuje se da će ove novine stanare zgrada koštati oko 1.000 dinara mesečno, a u nekim sredinama i više. Krajnji rezultat trebalo bi da budu uređene, čiste zgrade sa ispravnim instalacijama, interfonima i liftovima , upotrebljivim podrumima i vešernicama i pristojnim fasadama. Hoće li se to ostvariti u praksi i da li je srpski mentalitet, ali i džep spreman za ove novine, a stanari višespratnica da redovno plaćaju nove dažbine kako bi sve to funkcionisalo. i koliko
će uopšte biti zadovoljni radom novopečenih „ domara“, ostaje da vidimo.
NOVI BIZNIS
Agencija za održavanje zgrada
Profesionalni upravnici sa licencom mogu da budu zaposleni kod nekoga, da sami osnuju firmu, ili da se uz minimalna ulaganja registruju kao preduzetnici i sami za sebe obavljaju taj posao. Iz te zakonske mogućnosti već se razvio jedan potpuno nov biznis. U Kragujevcu već postoji nekoliko takvih privatnih firmi.
Jedna od njih je Agencija za održavanje i čišćenje objekata „Dežurni centar“, čiji je vlasnik Dragan Radović, jedan od prvih profesionalnih upravnika koji su stekli licencu u Srbiji i predsednik Inicijativnog odbora za formiranje Udruženja profesionalnih upravnika Šumadije i Pomoravlja . Kroz ovaj posao stekao je dosta iskustva i poverenja kod svojih sugrađana, pa ga je proširio i planira da ubuduće zapošljava nove licencirane upravnike.
- Iskustva u ovom poslu na samom početku su dobra . Postoji poverenje odranije i već deset ugovora sa Zajednicama stanara je sklopljeno, a date su ponude za još sedam zgrada. Zapazili smo, međutim, da u Kragujevcu postoji deo zgrada i stanara koji nisu dovoljno informisni o novom Zakonu o stanovanju i obavezama koje imaju i oni i profesionalni upravnici. Mi ih putem oglasnih tabli obaveštavamo kako da poboljšaju kvalitet života u zgradama
i pomažemo da se snađu, kaže Radović
U Kragujevcu se usluge profesionalnih upravnika naplaćuju između 300 i 400 dinara mesečno po stanu. Ta cena je dogovorena na nivou Udruženja , a inače varira zavisno od specifičnosti zgrade, pre svega broja stanova u njoj. Stanari manjih zgrada više plaćaju , kao i oni koji imaju liftove. U slućaju da upravnika angažuju preko privatne firme , sredstva za tekuće
i investiciono održavanje zgrada stanari će uplaćivati na njen račun, a upravnik zgrade je dužan da prikupi tri ponude firmi koje se time bave i angažuje najbolju od njih, pojašnjava Radović novine u ovoj oblasti .