KC Kragujevac oseća posledice
U vreme kada svako ko može gleda da pobegne iz Srbije državni zvaničnici se tek sporadično oglase pozivanjem na crnu statistiku koja upozorava da bismo uskoro mogli da ostanemo bez lekara, IT stručnjaka, inženjera… U senci ovih alarmantnih podataka, koje prate računice o parama uloženim u školovanje stručnjaka, ostaje sve masovniji odlazak medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara. Trbuhom za kruhom beže u bogate zelje Evropske unije, ali i u daleke Emirate koji pokazuju potrebu za angažovanjem više hiljada srednjeg medicinskog kadra sa naših prostora.
Iako ni jedan državni organ nije dao ni približne procene, direktorka Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije Radmila Ugrica je novosadskom „Dnevniku” kazala da oko 8.000 njih uči nemački jezik jer želi da nastavi karijeru u ovoj zemlji, dodajući da je u poslednje dve godine 1.600 kolega otišlo u inostranstvo.
Ovi podaci izgleda nisu bili dovoljni da se oni koji brinu o zdravstvenom sistemu zamisle nad nesumnjivom „kadrovskom rupom” koju za sobom ostavlja seljenje srednjeg medicinskog kadra u države koje nude spas od nezaposlenosti i siromaštva.
Držeći se krutih normativa koje po nepoznatim kriterijumima, daleko ispod onoga što predviđa evropsko normiranje, propisuje Institut za javno zdravlje Srbije „Batut”, zdravstvene vlasti već godinama žmure pred činjenicom da se na leđa malog broja sestara i tehničara svaljuje teret koji mnogi više nisu spremni da nose za platu koja jedva prebacuje cifru od 40.000 dinara.
Dodamo li ovome armiju nezaposlenih koji se, zbog toga što je prilikom uvođenja zabrane zapošljavanja zdravstvo izjednačeno sa javnim preduzećima, u najboljem slučaju mogu nadati radnom angažovanju na određeno vreme uz stranačku pristupnicu i preporuku, ne čudi što se na svakom koraku mogu videti oglasi koji nude časove nemačkog, norveškog i drugih za ovu struku kurentnih jezika.
Višak 12.000 sestara i tehničara
Kako je znanje jezika, uz potvrdu o stručnoj osposobljenosti za rad u zdravstvu, glavni uslov za dobijanje posla u inostranstvu više nikoga ne iznenađuje slika sestre i njene koleginice, ili kolege, koji na radnom mestu razmenjuju iskustva sa časova i pomažu jedni drugima u rešavanju domaćih zadataka iz tuđeg jezika.
Prema procenama Evropske komisije do 2020. godine zemljama EU će nedostajati 590.000 hiljada kadrova ove struke. Nije teško pretpostaviti da bi ovoliko tržište radne snage vrlo brzo, osim više od 12.000 svršenih diplomaca medicinskih škola bez posla, moglo da proguta i veliki broj iskusnih medicinskih sestara i tehničara na koje se naše zdravstvo oslanja.
Okretanje glave pred realnošću dovelo je do toga da je kragujevački Klinički centar već počeo da oseća posledice odlaska najiskusnijih srednje obrazovanih kadrova, što je rezultiralo raspisivanjem nekoliko konkursa radi hitne popune upražnjenih radnih mesta.
Zamene koje su stigle, i koje će tek pristići po osnovu nedavno objavljenog konkursa, neće predstavljati trajno rešenje jer je, zbog neselektivne racionalizacije javnog sektora, nove radnike moguće angažovati samo na određeno vreme. Ovo privremeno gašenje požara, takođe, neće ublažiti posledice hroničnog manjka više stotina sestara koje, prema evropskim normativima, fale KC-u Kragujevac.
Ako se zna da u Srbiji nema bolnice koja ne vapi za srednje obrazovanim kadrovima i ako se u obzir uzme podatak da samo Kliničkom centru Srbije nedostaje 900 sestara i tehničara, onda ne može da nas ne zabrine što sve prisutniji trend njihovog odlaska u inostranstvo naša država vidi kao korak u dobrom smeru ka rešavanju problema nezaposlenosti.
Da bi im pomogla da odu vlast se potrudila da im organizuje radno angažovanje posredstvom Nacionalne službe zapošljavanja i pokazala spremnost da finansijski pomogne učenje jezika onima koji se spremaju da karijeru nastave u tuđini. Dobru volju da se poguraju oni koji bi napuštanjem zemlje smanjili armiju nezaposlenih nekoliko državnih organa i institucija manifestovalo je i organizacijom tribina na kojima su potencijalni medicinski gastarbajteri detaljno informisani o tome šta im od dokumentacije treba za nastavak karijere u različitim zemljama, koje preduslove moraju ispuniti i čemu se mogu nadati ako se odluče na odlazak.
Pitanje ko će nas lečiti nije se našlo na dnevnom redu, baš kao ni briga o pravljenju projekcije šta će biti sa srpskim pacijentima 2020. godine ako do tada samo EU apsorbuje blizu 600.000 srednje obrazovanih medicinskih radnika.
Najpoželjniji kadrovi
Iako pacijenti koji se leče u ovdašnjim zdravstvenim ustanovama često nemaju razumevanja za manjak vremena i pažnje koje dobijaju od preopterećenih sestara i tehničara, predsednica kragujevačkog ogranka Komore MSZTS Gordana Jevtić kaže da su upravo znanje, stručnost i posvećenost poslu najbolje preporuke koje našim sestrama i tehničarima otvaraju vrata stranih zdravstvenih centara.
- Naše sestre i tehničari, zahvaljujući izvrsnom sistemu obrazovanja, kontinuiranoj edukaciji i radnom iskustvu na najzahtevnijim zadacima, kao i spremnosti da uče, u inostranstvu uživaju reputaciju najpoželjnijih kadrova sa prostora našeg regiona. Zbog toga im, ako uspešni savladaju jezik, nije teško da nađu posao u bilo kojoj razvijenoj zemlji. Iako Komora, koja izdaje licence, ne poseduje podatke o tome koliko naših kolega papire traži radi odlaska u inostranstvo, poznato nam je da najčešće odlaze u Nemačku i Norvešku, jer tamo ima najviše posla, mada se u poslednje vreme sve više njih odlučuje za rad u Emiratima gde su naše sestre i kolege takođe na ceni. O razlozima i motivima koji ih vuku da napuste domovinu ne mogu da govorim, ali je finansijski momenat svakako jedan od presudnih. Iako se na osnovu poređenja plate i troškova života u stranim zemljama ne bi moglo reći da im odlazak obezbeđuje zavidno visok standard, treba uzeti u obzir da većina računa na sigurnost i šansu za planiranje budućnosti koju donosi rad u uređenom sistemu, objašnjava naša sagovornica.
Mada ističe da su drugi državni organi, institucije i pojedinci pozvani da govore o posledicama stihijskog seljenja domaćih medicinskih radnika, predsednica kragujevačkog ogranka KMSZTS, koji obuhvata šest upravnih okruga, kaže da nije nemoguće da se mi, od zemlje koja masovno „izvozi” sestre i tehničare, jednog dana nađemo u situaciji da nam zafale kadrovi na kojima, prema njenoj proceni, počiva 70 odsto lečenja i nege bolesnika.
Nemačka i druge bogate zemlje koje su do nedavno bez pardona zatvarale vrata pred našim svetom koji je bežao od ratova i nemaštine, danas ta ista vrata širom otvaraju kadrovima neophodnim njihovim tržištima rada, priznajući im tako da činjenica da dolaze iz ovog dela Balkana nije hendikep nego preporuka.