NOVI TALAS STEČAJEVA U KRAGUJEVCU
Svi se nadaju reorganizaciji
Da odlukom Vlade Srbije preduzeća koja pripadaju Grupi „Zastava vozila” nisu svrstana u 17 povlašćenih firmi kojima će još godinu dana ostati zaštita od poverilaca, talas novih stečajeva, koji su proteklih dana i nedelja otvoreni u kragujevačkom Privrednom sudu bio bi još veći. Ovako, trenutno se vodi 109 postupaka, od čega je oko 20 firmi sa sedištem u Kragujevcu.
O naglom povećanju stečajeva govori i podatak da ih je tokom prvog polugodišta prošle godine bilo pokrenuto 17, a u istom periodu ove 39. Objašnjenje leži u podatku da su sa posledenjim danom maja mnoga preduzeća u restrukturiranju izgubila zaštitu od poverilaca i vrlo brzo su dospela u ovaj nezavidan položaj.
Tako su otvoreni stečajevi u „Autosaobraćaju” i „Metal sistemima”, „Zastava bezbednosti”, „Zastava IT tursu” i „Zastava autodelovima” Knić, pet velikih preduzeća koja su bila u postupku restrukturiranja i imala zaštitu od prinudne naplate dugova sve do nedavno.
Tri meseca do odluke
Za sva ova preduzeća postoji poslednja nada da bi mogla da prežive i nastave da rade, a to je uvođenje reorganizacije tokom stečaja. Takvu odluku donose poverioci većinom glasova, ali ni u jednom od ovih pet preduzeća ona nije doneta. Na prvom ročištu kod otvaranja stečaja poverioci odlučuju da li će firma ići u bankrot i rasprodajom imovine namiriti dugove, ili će se podneti plan reorganizacije i ona nstaviti da radi, sa jasno utvrđenim rokovima vraćanja dugova.
Ni za jedno od ovih preduzeća na prvom roočištu nije bilo dovoljno glasova poverilaca da se donese odluka o banrotstvu, jer je trebalo da budu porisutni zastupnici 70 odsto glasova. Tatjana Todorović, zamenica predsednika Privrednog suda u Kragujevcu, kaže da je zbog toga svim ovim firmama dat zakonski rok od 90 dana da dostave plan reorganizacije, o kome nakon toga treba da se izjasne poverioci većinom glasova.
Kraj avgusta je vreme kada taj rok počinje da ističe za ove firme i tada će se videti ko može da se nada reorganizaciji. Kada je reč o „Autosaobraćaju”, tu su šanse minimalne, čak i ako neko podnese plan. Ovo preduzeće raspolaže imovinom koja je procenjena na 398,9 miliona dinara, a ukupne obaveze više su nego četiri puta veće i iznose 1,4 milijarde dinara. Stečajni upravnik smatra da nema uslova za reorganizaciju jer je velika nesrazmera između imovine i dugova i zato što nema ugovorenih poslova, niti radnika (samo četiri na dan otvaranja stečaja).
U „Metal sitemima”, gde je zbog prezaduženosti stečaj otvoren 3. juna, prvo ročište održano je 17. jula i tada je zaključeno da ne može da se donese odluka o bankrotstvu. Razlog ovoga puta nije bilo odsustvo 70 posto poverilaca, već to što je imovina firme veoma velika i što je zatečen veliki broj započetih poslova. Iako je popis imovine završen, stečajni upravnik nije uspeo da sačini izveštaj o ekonomsko- finansijskom položaju firme, jer mu za to treba još vremena. Zato je doneta odluka da se novo ročište održi 25. avgusta i da se tada, sa ovim izveštajem, glasa o bankrotu ili da se ostavi rok za dostavljanje plana za reorganizaciju.
Rok od tri meseca da se dostave takvi planovi ostavljen je i „Zastavi bezbednost” čija imovina je procenjena na 55,6 miliona dinara, ali ima obaveze od 150,8 miliona dinara. „Autodelovi” Knić imaju imovinu od 104,5 miliona dinara, a obaveze su 452 miliona dinara. I njima je dat rok za dostavljanje plana reorganizacije, kao i „Zastava IT tursu”, čija imovina vredi 77 miliona, a obaveze su 135 miliona dinara.
Stari stečajevi spori
Da čekanje na odluku o uvođenju reorganizacije može da potraje i mnogo više od zakonskog roka od tri meseca pokazuje primer „Kovačnice”, u kojoj je stečaj otvoren prošle godine. Plan reorganizacije na vreme je podnela firma „Fero trans” iz Bugarske, kao najveći poverilac, ali joj je stečajni sudija dao novi rok da plan dodatno uredi.
Novi plan trebalo je da bude razmatran u prvoj polovini ove godine, ali je došlo do promene stečajnig sudije, a novi je dao još jedan rok da se plan uredi. Po rečima stečajnog upravnika Predraga Jankovića, najnovija verzija plana reorganizacije predata je sudu 25. juna i sada se čeka zakazivanje sednice na kojoj će se o planu glasati.
Ako bude usvojen većinom glasova poverilaca, stupiće na snagu 15 dana nakon toga, a preduzeću se briše oznaka da je u stečaju i nastavlja normalno da radi, a radnici se ponovo primaju u radni odnos. Upravnik Janković imao je uvid u plan i veruje da je kvalitetan i da će biti usvojen.
Neka druga preduzeća u kojima stečaj traje godinama nisu imala mogućnost reorganizacije jer je stanje kod njih bilo bezbadežno. Zato je proglašen bankrot i krenulo se u prodaju imovine da bi se namirili poverioci.
Ali, ta prodaja se otegla u nedogled i još nije završena u preduzeću „Kazimir Veljković”, na primer.Zbog toga što imovina podleže vraćanju nekadašnjim vlasnicima po Zakonu o restituciji ne može da bude oglašena na prodaju, a to su Stara ciglana u Stanovu, Samački hotel i upravna zgrada u centru grada. Kada će se ovaj imovinski spor razrešiti još je neizvesno.
Sa imovinom Fabrike kože „Partizan” je specifična situacija. Po rečima stečajnog upravnika Dragana Marinkovića, 15 dana pre otvaranja stečaja bivši vlasnik preduzeća Saša Aleksić prodao je pretežni deo imovine, proizvodnu halu sa opremom, firmi „034 metal industri”, čiji je vlasnik bio njegov otac Jova Aleksić.
Upravnik Marinković je podneo tužbu Privrednom sudu, pa je prvostepena presuda bila da se prodaja poništava, ali je usledila žalba višoj instanci koja je vratila predmet na ponovno suđenje. Čim novi postupak bude okončan i imovina bude vraćena preduzeću, započeće procedura za njenu prodaju, kaže Marinković.
Najefikasnije je išla prodaja imovine pomenute firme „034 metal industri”, koja je takođe dospela u stečaj pre nekoliko godina. Prema podacima iz Privrednog suda, još 9. avgusta 2013. godine prodat je poslovni objekat – salon automobila u izgradnji (betonski kostur zgrade kod Hale „Jezero”) kupcu „IMO propreti investment” za 66,1 milion dinara.
Iste godine 9. decvembra porodato je zemljište u Ulici Dragoslava Srejovića firmi „Kole petrol” za sedam miliona dinara. Na kraju, 27. marta ove godine prodata je hala livnice sa reciklažom na matičnoj lokaciji firme u Industrijskoj zoni kupcu „Kemis” iz Valjeva za 37,5 miliona evra. Ostalo je još da se rasporda oprema manje vrednosti, a od prikupljenih sredstava do sada je isplaćeno dugovanje iz prvog isplatnog reda, a to su minimalni lični doihoci radnika za godinu dana. Inače, 90 posto
potraživanja bilo je obezbeđeno hipotekom, pa je dobro što su bivši radnici bar ovaj deo naplatili.
Sa otvaranjem novih stečajeva u Privrednom sudu se ne staje ni ovih dana. Tako su otvoreni postupci za tri velika preduzeća – „Šamot fabrika” i „Šamot rudnik” iz Aranđelovca i za „Livnicu” iz Topole.