Računica od koje „boli glav
Iz gradske Poreske uprave poslato je oko 68 hiljada rešenja, za dve hiljade više nego prethodne godine, što je, kažu u Poreskoj upravi, rezultat popisa nepokretnosti koji je počeo u oktobru 2017. godine
Rešenja o utvrđivanju godišnjeg poreza na imovinu počela su pre dve nedelje da pristižu na adrese Kragujevčana, što je mnoge iznenadilo, jer su ih do sada dobijali znatno kasnije, uglavnom negde pred polugođe.
Iz gradske Poreske uprave poslato je oko 68 hiljada rešenja, za dve hiljade više nego prethodne godine, što je, kažu u Poreskoj upravi, rezultat popisa nepokretnosti koji je počeo u oktobru 2017. godine. Osim novih obveznika, daleko je veći broj onih koji su imali promene u smislu povećanja kvadrature objekata, pa su iznosi na njihovim rešenjima dodatno uvećani.
Kako je već najavljeno, od prvog januara povećana je stopa poreza na imovinu fizičkih lica i umesto 0,2 sada iznosi 0,3 odsto, dok je porez na zemljište umesto 0,1 sada 0,15 odsto. Stopa poreza na imovinu i zemljište pravnih lica ostaće nepromenjena i iznosi 0,4 odsto.
U obrazloženju Gradskog veća koje je pred kraj prošle godine predložilo, a Skupština grada usvojila, kaže se da „visina utvrđenog poreza na imovinu za 2016. godinu u ukupno ostvarenom prihodu budžeta grada ima učešće od svega 10,26 odsto i da je posledica ovako malog prihoda niska poreska stopa, od 0,2 odsto za imovinu fizičkih lica i 0,1 odsto za zemljište, kao i nepotpun obuhvat poreskih obveznika, odnosno nepokretnosti”.
Povećanje poreske stope automatski je povećalo iznose na rešenjima obveznika, i to najmanje za 50 odsto od prošlogodišnjeg.
Prema rečima načelnice Poreske uprave Slavice Đinđić, uvećanje poreza je 50 odsto, ali samo ako se ostali parametri nisu izmenili.
- U nekim gradskim zonama izmenjena je tržišna vrednost nekretnina što je, takođe, dovelo do povećanja razreza na rešenjima. U ekstra zoni, recimo, došlo je do povećanja tržišne vrednosti kuća, što je uticalo na povećanje poreza iznad 50 odsto. Sa druge strane, u trećoj zoni došlo je do pada vrednosti objekata, ali je povećana poreska stopa, pa je iznos na rešenjima sličan prošlogodišnjem, kaže načelnica Đinđić.
Tako, na primer, tržišna vrednost kuća u ekstra zoni je 85.257 dinara po metru kvadratnom, dok je prethodne godine utvrđena na iznos od 73.298. Vrednost kuća u trećoj zoni je 28.183 dinara, a bila je 38.083, dok je cena stanova u svim zonama pala, pa umesto 115.596 u ekstra zoni tržišna vrednost kvadrata sada iznosi 106.918 dinara.
Svi ovi parametri uticali su na konačne iznose na rešenjima, pa se ne može govoriti o linearnom povećanju poreza, kako je najavljeno, već zavisi i od ostalih parametara koji ulaze u obračun.
Uz rešenja za ovu godinu, na 8.000 adresa upućene su i opomene svima koji duguju više od 30.000 dinara, pa su ovih dana primetne gužve u Poreskoj upravi, pošto obveznici svakodnevno dolaze da sklope reprogram o otplati duga na rate. Moguće je odlaganje plaćanja maksimalno do 60 meseci, odnosno 60 rata, s tim što se i kamata umanjuje za 50 odsto.
Na pitanje kako to da su rešenja ove godine „poranila”, načelnica je rekla da su građani negodovali zbog toga što su im rešenja stizala u maju ili junu, pa su ovoga puta obavili posao ranije nego obično, ali brže od ovoga se ne može pošto se poreske prijave podnose do kraja februara tekuće godine i tek posle toga počinje utvrđivanje poreza i donošenje rešenja.
Inače, Zakonom o porezima na imovinu nije propisan rok za donošenje rešenja o utvrđivanju godišnjeg poreza na imovinu, tako da u tom smislu nema ni kašnjenja ni donošenja rešenja pre roka. Znači, rešenje se može doneti bilo kada u toku tekuće fiskalne godine, bez posledica po poreske obveznike.
Takođe, zakonodavac propisuje obavezu akontacionog plaćanja poreza na imovinu u visini obaveze za poslednje tromesečje prethodne fiskalne godine sve do dobijanja rešenja o utvrđivanju poreza za tekuću fiskalnu godinu.
To praktično znači da je obaveza da se porez plaća, do dobijanja rešenja, u visini poslednje akontacije za prethodnu godinu, tromesečno - u roku od 45 dana od dana početka tromesečja, na propisani uplatni račun javnih prihoda. Ako postoji razlika za uplatu između utvrđenog poreza rešenjem za tekuću godinu i akontaciono plaćenog poreza na imovinu, obaveza je da se razlika plati u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja o utvrđivanju poreza. U poreskoj upravi tvrde da moment
dostavljanja rešenja za tekuću godinu nema nikakvih posledica za građane i savetuju da svoja dugovanja izmiruju u propisanim rokovima.
Planirano je da se ove godine od poreza na imovinu sa izmenjenim poreskim stopama u gradski budžet slije 420 miliona dinara, umesto 250 - koliko je ostvareno u godini za nama.