Zar banja služi samo za rekreaciju
Mi smo samo servis koji obavlja taj posao za PIO i džabe se na nas ljute penzioneri koji su ostali ispod crte. Od 2.031 kandidata samo 405 ide u neku od banja, kaže Danica LJujić sekretar Gradskog udruženja penzionera
Našoj redakciji obratila se pedesetosmogodišnja penzionerka Slavica Manojlović iz Ilindenske ulice vidno nezadovoljna kreterijumima koje je država propisala za besplatan odlazak u banju. Po njoj, izvisili su oni kojima je banjsko lečenje možda i najpotrebnije. Rečeno joj je da nije imala dovoljno bodova, jer su se najviše vrednovali dužina penzijskog staža i visina penzije, a sve ostalo bilo je u drugom planu, što po njenom mišljenju nije pošteno. Ona je „igrala na kartu” bolesti i svoju
zdravstvenu dokumentaciju priložila komisiji. Ali joj je rečeno u Udruženju penzionera da je ovo koncipirano tako da ljudi idu malo da se razonode i relaksiraju, a ne da se leče, zbog čega je dodatno bila zaprepašćena. Uputili su je da se obrati lekarima da je na osnovu dijagnoza upute na odgovarajuće banjsko lečenje.
Inače, Slavica je do sada samo dva puta konkurisala, bolje reći dve godine za redom i oba puta je bila ispod crte, iako je penzioner od 2013. godine. Tek prošle godine se učlanila u gradsko Udruženje penzionera i odlučila da se preko njih prijavi za banju. Znala je da ima mali penzionerski staž i da oni sa dužim stažom imaju prednost. Zato prvi put nije ni išla da se raspituje zašto nije prošla. Verovala je da će ove godine imati više sreće, s obzirom da je njena primarna bolest, kako kaže,
postala progresivnija, a medicinska dokumentacija „bogatija”. Ona je, inače, hronični bolesnik, četiri puta je operisana, sa gomilom dijagnoza od dijabetesa, preko štitne žlezde, alergije i astme, do trombofilije i mnogo štošta drugog.
Gomila lekova, pumpica, suplemenata na njenom stolu jasno govori da je ovoj ženi potrebno i banjsko lečenje i ne samo od sedam dana, koliko se dodeljuje penzionerima preko PIO fonda, nego bar od tri sedmice, što se jedino može ostvariti na predlog lekara. Ona je čak, napominje, i koronu preležala u junu, i šteta je što nije dobila tu sedmodnevnu „rekreaciju”, kako je funkcioneri Udruženja nazivaju. Tražila je Vrnjačku Banju prevashodno zbog stomačnih tegoba i očiju, ili Zlatibor zbog problema
sa štitnom žlezdom, shodno svojim dijagnozama.
Zaturena dokumentacija ne menja ništa
- Ove godine moju dokumentaciju su navodno izgubili, možda je nisu ni razmatrali. Kada sam pozvala PIO njihova činovnica mi je rekla da mene nema na spisku. Na spisku je stajalo ime Slavica Manojlović 1949. godište, a ne moje 1962. Ja sam se iznenadila. Otišla sam zbog toga kod direktorke Jakovljević u Filijalu PIO fonda, pa su tada pronašli moj predmet. Ona mi je rekla da nisam morala da se učlanim u Udruženje penzionera da bih išla u banju, a kada su našli predmet rečeno mi je da nemam dovoljno bodova. A ja se pitam ko to ima pravo na banju kad ja sa toliko bolesničkog staža i toliko dijagnoza nisam pravi kandidat, kaže Slavica.
Potom se uputila u Udruženje penzionera da se podrobnije raspita zašto je „ispod crte”. Tamo su joj objasnili da ljudi idu u banju na rekreaciju, a nju uputila kod doktora po uput.
Slavica kaže da je život nije mazio, zato joj sve ovo još teže pada.
Brat joj je poginuo na ratištu, kao vojnik u devetnaest godina i od tog gubitka nikad se nije oporavila. Da je on živ sve bi drugačije, kaže. Zbog stresa se tada porodila prevremeno i na porođaju je doživela kliničku smrt, a beba je jedva preživela. Iako u šestoj deceniji Slavica je još uvek podstanar, sa primanjima od dvadesetak hiljada mesečno. Zahvaljujući sindikatu Vojne fabrike, gde je radila, izdržavala je dete. Bilo ju je sramota da više dobija pomoć.
- Pijem mnogo više lekova nego što pojedem hleba. A u poslednjih 15 dana ne mogu ni hleb da jedem. U junu sam se razbolela od korone i to sam izdržala. Sve je to ostavilo traga. Dostavljala su mi komšijska deca hranu i lekove. Predstoji mi biopsija želuca, imam tumor. Pored toga bolujem i od vaskularne demencije. Imala sam dva infarkta mozga, operaciju kičme, još kao jako mlada. Treba da pređem i na insulin... Ima mnogo toga još šta da vam kažem... da ne zamaram.
Ona nastavlja svoju priču rečima da je rano postala udovica. Mlad suprug je umro od najteže bolesti, pokazujući fotografiju na zidu. Ostala je sa dvoje dece da se sama bori kroz život.
- Baš mi je život težak. Ali ja gledam da grabim napred, uprkos bolovima i svim mukama koje me trenutno snalaze, objašnjava Slavica.
Udruženje samo servis Fonda PIO
Danica LJujić, sekretar Udruženja penzionera Kragujevca, objašnjava da oni nisu odlučivali ko će ići u banju, a ko ne, već isključivo komisije PIO fonda. Bez razloga se ljudi ljute na njih, pa i gospođa Slavica Manojlović. Ne krije da je mnogo nezadovoljnih, jer se ove godine prijavilo preko dve hiljade penzionera, a samo oko 400 dobilo je odobrenje.
Prema propozicijama Fonda PIO najviše bodova nosili su penzijski staž, kao i visina penzije koja je bila limitirana najviše do 27.756 dinara. Na tabeli pored imena prijavljenih naveden je broj bodova po osnovu iznosa penzije, dužine penzijskog staža, i po osnovu korišćenja naknade za negu i pomoć.
Bilo je i onih koji su uprkos propisanom cenzusu konkurisali, iako nisu ispunjavali uslove. Primera radi u toj kategoriji našlo se i sedmoro-osmoro kandidata kod kojih je utvrđeno da primaju i inostrane penzije, što su pokušali da prikriju, ali su odmah diskvalifikovani.
- Gradsko udruženje penzionera prihvatilo je preporuke PIO fonda Kragujevac da primi dokumenta od penzionera koji su članovi i koji nisu. Formirali smo službu sastavljenu od volontera koji su radila 15 dana vrlo efikasno od osam ujutru do 14 časova i primljen je ukupno 2.031 zahtev. Sve zahteve sam lično otkucala, numerisala i poslala u PIO. Komisija Fonda je radila na nivou celog Šumadijskog okruga i odredila broj bodova po određenim propozicijama. Nama su samo doneli spiskove i mi smo ih
okačili i još stoje na prozoru restorana. Od 2.031 kandidata ide 405 penzionera ove godine. Malo se zakasnilo zbog korone, ali je to tako, kaže Danica LJujić.
Po njenoj oceni posao su maksimalno brzo odradili da bi do Nove godine penzioneri mogli da iskorioste ovaj benefit. Naša sagovornica insistira na tome da to nije lečenje. To je rekreacija uz neku, možda, gratis analizu. Plaćen je smeštaja i ishrana tokom boravka u banji, kao i prevoz. Gde je neophodno, imaju pravo i na pratioca.
Iz kategorije samostalnih starosnih penzionera ukupno ide 251. Iz porodičnih 88 i invalidskih ide 66. Danica LJujić kaže da su primili samo tri žalbe penzionera koji nisu dobili odobrenje, iako imaju medicinsku dokumentaciju.
A šta to znači?
- Medicinska dokumentacija je potrebna samo zbog toga da bi se odredilo u koju banju će biti upućeni, jer su imali pravo da odaberu dve banje. Treću komisija sama može da odredi, ukoliko su prepune ove dve, koje su napisali kao svoj predlog, objasnila je sekretar Udruženja. Ona dodaje da bi razumela negodovanje u slučaju da im je uskraćeno lečenje, ali kako je reč o jednom vidu rekreacije, pri čemu Udruženje nema nikakve nadležnosti pri bodovanju, onda su primedbe na račun Udruženja
penzionera neosnovane.