Nastavak konfiskacije
Od 2013. godine Jovan Pavlović Bojadžić bije bitku za vraćanje imovine oduzete njegovom dedi Dragoljubu Pavloviću Bojadžiću i još se ne nazire kraj, iako ima dva rešenja doneta u njegovu korist - od Agencije za restituciju i Ministarstva finansija, koja osporava gradsko pravobranilaštvo
Iako su Agencija za restituciju 19. septembra 2016. i Ministarstvo finansija 18.oktobra ove godine doneli rešenja po kojimase u potpunosti vraća imovina porodici Pavlović-Bijadžić u Ulici Svetozara Markovića 50. i u Nikole Pašića 33, te odluke za Gradsko pravobranilaštvo kao da nemaju značaja.Pravobranilaštvo je uvukloporodicu Pavlović-Bojadžić u upravni spor koji može da potraje još godinu- dve, jer se pravobranilac žalio na ova rešenja pretposlednjeg novembarskog dana ove godine. Po
pravobraniocu pomenuti objekti ne mogu biti predmet restitucije jer Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju propisuje da predmet vraćanja ne mogu da budu službene zgrade i poslovne prostorije koje služe za obavljanje zakonom utvrđene nadležnosti državnih organa, organa autonomne pokrajine, organa jedinice lokalne samouprave i mesne samouprave, što je u konkretnoj situaciji upravo slučaj, jer je u spornom objektu smeštena Narodna biblioteka „Vuk Karadžić”, kao ustanova lokalne
samouprave.
Po oceni naslednika Dragoljuba Pavlovića-Bojadžića situacija je čista – stekli su se zakonski okviri da im se konačno vrati ono što je nepravedno bilo konfiskovano njihovoj porodici 1948.godine i preneto u svojinu države, ali sada to „miniraju” grad i Radio klub čije su prostorije smeštene u njihovoj kući.
To vide kao čistu opstrukciju ili kupovinu vremena, jer pargrafi kažu da je sve jasno kao dan. Ali, izgleda da različite instance imaju različite vizure i različito tumače i primenjuju zakon.
Korisništvo iznad vlasništva
- Imovina u Ulici Svetozara Markovića 50. i Nikole Pašića 33. je praktično jedna imovina koja spaja dve ulice. U tim kućama su mi rođeni otac i tetka, tu su živeli baba i deda, odakle su ih isterali 1945. Imovina je posle oduzimanja rastavljena, podeljena na brojeve, pa su kasnije tu bile vinarije. 
Neke kuće je isprodavo grad, iako nije imao pravo na to. Od države je grad
dobio prostor samo na korišćenje, a ne na raspolaganje. Suština je da se sada mi sporimo s gradom oko kuće u Nikola Pašića 33, takozvanog „Aero-kluba”, gde su smeštena dva odeljenja Narodne biblioteke „Vuk Karadžić” od 2005. godine. Izmeštena su dva odeljenja da bi na njihovo mesto bio smešten Američki kutak u prostorijama biblioteke u Gradskom domu. Napravljena su, međutim, samo privremena rešenja na dve godine koja su produžavana.Tako su se ljidi iz biblioteke i izjasnili da će se
povinovati odlukama Agencije za restituciju i da će onog trenutka kada bude trebalo izaći iz prostorija, priča Jovan Pavlović Bojadžić.
Gradski pravobranilac se žalio na rešenje Agencije za restituciju, kao i Radio klub koji smatra da je pravni naslednik Narodne tehnike, koja se ugasila 2005. godine i ostao u tim prostorijama bez ikakvog drugog rešenja do danas. Jedino rešenje koje je bilo glasilo je na Narodnu tehniku.
- Još da bude veće zlo oni tri prostorije izdaju pod zakup. Izdali su jednu prostoriju, gde oni kao obavljaju delatnost,Školi stranih jezika „Oksford”, jedno odeljenje Agenciji za promet nekretnina „Veljković”, čiji je vlasnik sada postao predsednik Upravnog odbora Radio kluba i sad on gura slučaj, a drugo odeljenje u prizemlju Školi za obuku vozača, što je potpuno nezakonito. Dobijete nešto bez naknade na korišćenje, a onda vi to izdate i uzimate novac, objašnjava Jovan.
Uglavnom,suprotstavljena strana se žalila Ministarstvu finansija koje posle godinu dana, umesto u roku odtri meseca, ponovo donosi rešenje nepovoljno po gradskog pravobranioca i Radio klub.
Naime, Ministarstvo finansija, odnosno Sektor za imovinsko pravne poslove rešavajući po žalbi Radio kluba „Kragujevac”, donelo je rešenje kojim se odbija kao neosnovana žalba grada Kragujevca i Radio kluba od 19. septembra 2016. godine. U obrazloženju se, pred ostalog, navodi da se vraća imovina zakonskim naslednicima bivšeg vlasnika Dragoljuba Pavlovića – Bojadžića iz Kragujevca i utvrđuje pravo svojine Jovanu Pavloviću- Bojadžiću i njegovoj sestri Milici Jeftić, kao i njihovoj braći
od tetke Aleksandru i Dragoljubu Simonoviću iz Beograda sa udelom od po jedne četvrtine na nepokretnoj imovini, koju čini deset objekata, a koji su oduzeti od bivšeg vlasnika Dragoljuba Pavlovića Bojadžića zaključkom Sreskog suda u Kragujevcu 11. maja 1948. godine - konfiskacijom imovine.
Te nepokretnosti se prenose u državinu zakonskim naslednicima bivšeg vlanika po pravosnažnosti ovog rešenja, koji tako stiču i pravo na upis vlasništva na nepokretnostima shodno odlukama, kao i brisanje hipotekarnih tereta zabeleženih u bilo čiju korist na navedenim nepokretnostima. Vraćena imovina je u slobodnom prometu, s tim što Republika Srbija, odnosno lokalna samouprava ima prava preče kupovine prilikom prvog otuđenja. Za preostali deo oduzete imovine, kao i obeštećenje odlučiće
se naknadno posebnim rešenjem, kada se za to budi stekli zakonom propisani uslovi.
Taman su naslednici Bojadžića pomislili da je stvar zavšena,kada je na to rešenje javni pravobranilac pokrenuo postupak pred Upravnim sudom. U tužbi gradski pravobranilac navodi da je rešenjem gradonačelnika nepokretnost u Nikole Pašića 33. data na korišćenje bez nadoknade Narodnoj biblioteci „Vuk Karadžić”, kao ustanovi od javnog značaja. Takođe, ističe da su od strane Uprave za imovinu dostavljeni ugovori o otkupljenim stanovima na parceli koja je poredmet vraćanja, te da te
nepokretnosti ne mogu biti predmet vraćanja. Otuda predlaže da drugostepeni organ ukine rešenje koje je išlo u prilog porodici Pavlović- Bojadžić i predmet vrati prvostepenom organu na ponovni postupak i odlučivanje.
Isto to je u ponovljenoj žalbi Ministarstvu finansija tražio i Radio klub „Kragujevac”, smatrajući da ga prvostepeni organ pogrešno označava kao obveznika vraćanja ili obeštećenja.Na žalbu Radio kluba i uprave gradareagovao je i glavni junak ove priče smatrajući to nepotrebnim odugovlačenjem.
On je pojasnio da se objekat u Ulici Nikole Pašića nalazi u državnoj svojini Republike Srbije, sa pravom korišćenja grada Kragujevca i da je to poenta cele priče.
- Osnovni deo u celom ovom postupku svodi se na to da se grad pogrešno identifikovao i samim tim dao sebi veća prava od pripadajućih. Odlukom o konfiskaciji iz 1948. godine sva konfiskovana imovina bila je vlasništvo države, a korisnik grad Kragujevac. S tim u vezi i rešenje koje je doneto 1987. godine, da se prenesu prava korišćenja, raspolaganja i upravljanja „Narodnoj tehnici” su ništavna. Ovo je konstatovano i u rešenju Agencije za restituciju, napominje Jovan Pavlović – Bojadžić.
Unovčavanje preko zakupa
On dalje pojašnjava da je „Radio klub”, koji je bio član „Narodne tehnike”, koja danas ne postoji, dao sebi za pravo da se proglasi pravnim sledbenikom. Opštinsko veće „Narodne tehnike” je dobilo na korišćenje, raspolaganje i upravljanje objekat u Nikole Pašića 33, ada se u tom rešenju nigde ne vidi obaveza davanja na korišćenje prostorija drugim klubovima. „Narodna tehnika” prestaje da postoji 2005. godine i brisanjem iz registra MUP-a se gasi.
- Po mom skromnom mišljenju „Radio klub” je tu boravio protivpravno i nelegalno, kaže Bojadžić.
Po njegovim rečima, „Radio klub” se sam izjasnio pred Agencijom za restituciju, čak i podneo skicu objekta, da koristi prostorije pod rednim brojem 2,3, 4, 5 kao i 9 (koju svi koriste), a oni danas izdaju tri prostorije u podzakup, kao i prostorije 8 i 7 koje nikada nisu dobili na korišćenje.
- Uugovoru sa zakupcima se indentifikuju kao jedini i isključivi vlasnici i stiču protivpravnu materijalnu korist. A, ako su već vlasnici moraju posedovati vlasnički list, naglašava Pavlović Bojadžić.
Isto tako, Biblioteka „Vuk Karadžić” je 2005. godine dobila na privremeno korišćenje od grada deo spornog objekta za svoja dva odeljenja. Na ročištu održanom u Agenciji za restituciju izjasnili su se da će postupiti u skladu s donetom odlukom Agencije . Sada se logično nameće pitanje, ako je „Radio klub” jedini i isključivi vlasnik, kako to da biblioteka nije potpisala ugovor o zakupu sa njima, već sa gradom.
Bojadžićev predlog je da se stavi zabrana korišćenja prostora do okončanja spora, kao i da se isplati materijalna naknada u visini gradske tarife zakupa po metru kvadratnom u „A” zoni za sve vreme trajanja spora. Traži i da se naslednici uvedu u ostali deo poseda jer katastarska parcela na kojoj senalazi kuća je poseban deo i ne utiče na ostale parcele. Dotle predstoji čekanje na ishod upravnog postupka.
- Upravni spor nije ni malo jeftin i to će na kraju platiti građani Kragujevca, koji plaćaju gradskog pravobranioca. Ako grad izgubi spor, a na osnovu svega gubi sigurno, samo malo kupuje vreme, moraće da nadoknadisve troškove vođenja spora. Koliko ja znam plaća se po kvadratnom metru procena imovine koja treba da se vrati u upravnom sporu. To će biti veoma skupa igračka za grad, podseća glavni junak ove priče i dodaje - sada kada je došlo da se imovina vrati u katastrofalnom stanju,
osporavaju i smatraju da grad treba i dalje da gazduje tom imovinom.
A grad se baš i nije pokazao kao dobar domaćin. Sedamdeset godina nije ni jednom objekat okrečio niti promenio drvene prozore, koji jedva dihtuju, iako su u tom prostoru smeštene knjige, gde ne bi smelo da bude vlage.
- Mislim da opstrukcije dolaze od strane aktuelnog gradonačelnika Radomira Nikolića i javnog pravobranioca zato što sam bio u vlasti za vreme mandata Veroljuba Stevanovića i pretpostavljam da me zato maltretiraju i žele da što duže ovo traje, kaže Pavlović Bojadžić.
Inače, iako je spisak parcela i nepokretnosti koje treba da se vrate familiji Pavlović- Bojadžić podugačak do sada im ama baš ništa nije vraćeno, iako imaju tapiju, pa čak ni ove dve nepokretnosti gde je sve, reklo bi se – čisto.
- Pošto se gradski pravobranilac mnogo brine o gradskoj imovini, postavio bih mu pitanje kako je savetovao gradonačelnika Nikolića oko imovine Radio televizije Kragujevac, pita Pavlović Bojadžić. Istovremeno je sam pojasnio taj slučaj iz svoje vizure.
- Znamo da je ta imovina bila prodata privatnom licu, da je taj privatnik napravio neke dugove, nije radnicima isplatio plate i doprinosei posle izbora, kada se sve završilo, grad je ponovo vratio RTK u privremeno vlasništvo i namirio njima troškove od 150 miliona dinara. Kako to pravobranilac misli da imovina ponovo može da se kupi od privatnika i pokriju njegovi troškovi, a u mom slučaju gde je situacija mnogo jasnija, gde su i Agencija za restituciju i Ministarstvo finansija doneli rešenja
u moju korist, žali se Pavlović Bojadžić.
