Ne može se bez političke opozicije
Prošle subote protestna šetnja bila je baš „tanka”. Zašto se osuo broj protestanata - različito se komentariše, ali izgleda da je „ključ” u neiskustvu i sukobima u organizacionom odboru i uporno odbijanje saradnje sa opozicionim strankama
Marš za slobodu okupio je protekle subote tek oko tri stotine građana, što je veliki pad u odnosu na početak. Da podsetimo, prvi protest u Kragujevcu održan je 5. januara kada je na ulice izašlo više hiljada nezadovoljnih koji su pozive uglavnom dobijali putem društvenih mreža. Već u narednim danima počelo je formiranje organizacionog odbora, a broj Kragujevčana je bio u malom, ali konstantnom rastu u narednih šest nedelja.
Najmasovniji protest bio je sedme nedelje, zbog očiglednog rasta energije, ali i zbog gostovanja poznatog glumca Nikole Koje. Nakon toga, protesti su polako, ali sigurno krenuli „nizbrdo”. Energija i broj okupljenih su se smanjivali, a razmirice između opozicije i organizatora protesta, koji su od početka isticali kako brane skupove od politike i političara, evidentno su rasli. Nakon poslednjeg skupa organizatori su nam dali vrlo kratko objašnjenje o malom broju prisutnih:
- Siromašni ljudi odlaze da sade bašte, jer ne mogu da se prehrane od svojih plata. Zato ima manje ljudi, rekla je Stanislava Staša Pavlović.
Nema protesta bez politike
A šta kažu predstavnici opozicije? Bojan Stojadinović iz Šumadijske regije - Pokret slobodnih građana ocenjuje:
- Pošto ljudi govore uglavnom u okolnim opštinama u Šumadiji, ni tamo ne cvetaju protesti i tamo se smanjuje broj ljudi i to možemo da podvedemo kao generalni problem u Srbiji. Pre svega, smatram da to jenjava zato što ne postoji jasna strategija i jasan cilj svih protesta. Mislim da su se oni rasuli u svim opštinama. Svaka opština, svaki grad ističe neke svoje zahteve. Trebalo je definisati jedan cilj.
- A što se tiče protesta u Kragujevcu, ja iskreno mislim da je stav organizatora malo problematičan jer imaju duple aršine. Ne treba niko iz „Šumadijske regije – PSG-a“ da govori na protestima, ali ne želimo da nam se kao opozicionoj političkoj organizaciji nabija na nos nepotrebnost opozicije, guranje u stranu. Organizatori govore da neće političare, a onda imamo, recimo, govornike iz „Lokalnog fronta“ iz Kraljeva. To je udruženje građana koje ima odbornike u skupštini
grada. „Lokalni front“ se bori protiv lokalne vlasti u Kraljevu i protiv centralne vlasti. Pa i „Šumadijska regija –PSG“ se bori protiv Radomira Nikolića i potencira uvek problem i Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke.
Stojadinović smatra da su svi protesti i štrajkovi politički i da je politika ključ problema, borbe i rešenja.
- Svaki protest, svaki štrajk je jedan vid političkog protesta. Čini mi se da organizatori u Kragujevcu imaju jednu dozu avrzije prema skoro svim političkim partijama u gradu. Mi ne želimo da komentarišemo bilo šta da ne bismo još više urušili protest i doprineli da se smanji broj ljudi na njima, ali su organizatori u stalnom sukobu sa nekim, što stvara probleme. Mislim da moraju da shvate da nisu oni tu zbog sebe nego zbog građana i zbog celog uspeha ovog bunta. Ovo nije dobar put i dobro će
doći pauza od jedne nedelje da se konsoliduju redovi i u organizaciji, pa i u političkim partijama. Možemo da sednemo i da razgovaramo, da pravimo neke okrugle stolove - organizatori i sve političke partije, da se pogledamo u lice i kažemo šta kome smeta kod jednih i kod drugih i da vidimo da li možemo da napravimo neki zajednički koncept, objasnio je Stojadinović.
U ime kragujevačkog Saveza za Srbiju Ivan Dubljanin, predsednik Gradskog odbora Demokratske stranke, kaže da je jedan od velikih nedostataka protesta to što je opozicija bila skrajnuta, ali i da su neki od članova organizacionog odbora pokušali da zloupotrebe skupove „Jedan od pet miliona“.
- Protesti nisu artikulisani i koordinisani na dobar način. U ime Saveza za Srbiju u Kragujevcu mogu da kažem da smo izuzetno ponosni na svoje sugrađane koji su u početku izlazili u zaista velikom broju na ulice, ali i na to što su kasnije prepoznali pokušaje zloupotrebe protesta u lične svrhe pojedinih članova organizacionog odbora protesta. To je ujedno i razlog zbog kojeg su ova okupljanja počela da padaju, kaže Dubljanin.
Ističe da su se članovi kragujevačke opozicije osetili kao, kako kaže, građani drugog reda, jer su se organizatori trudili da ih što više isključe iz protesta. Savez sa Srbiju želeo je da pomogne, a ne da se nameće i na taj način skuplja političke poene.
Cepanje u organizaciji
Nebojša Veljković Guja, jedan od inicijatora i organizatora protesta u Kragujevcu, koji se kasnije povukao potvrđuje navode opozicije.
- Od prvog dana sam od opozicije dobijao ponude da pomognu i ništa više od toga. Razgovarao sam sa svima. Ni u jednom trenutku od Saveza za Srbiju i Pokreta slobodnih građana, odnosno svih potpisnika Sporazuma sa narodom, nikad niko nije potegao pitanje nekog političkog uticaja na protestu u Kragujevcu i imali su izuzetno koretktan odnos, jer su cenili naš početak. Vremenom, jedan deo odbora krenuo je da perfidno uvlači neki „treći put” - Nikola Kojo, akademik Teodorović, Jovo Bakić. Ja nisam
bio protiv toga, ali onda da se svi odlučimo za tu stranu. Članovi organizacionog odbora počeli su otvoreno da nabijaju prste u oči opoziciji, klasičnim odnosno tradicionalnim partijama. U jednom trenutku počeli su da traže da kadriraju u kragujevačkom Savezu za Srbiju, da oni odlučuju ko će tu da bude, objašnjava Veljković.
On dodaje da osamdeset odsto onih koji su na ulicama čine glasači baš tih opozicionih stranaka i da je sukob sa opozicijom, kao i, kako kaže, pokušaj organizatora protesta da promeni mišljenje okupljenih građana, jedan od glavnih razloga zašto sada mnogi ne dolaze.
- Mislim da je velika mana i političko neiskustvo organizatora i potcenjivanje ljudi koji su izašli na ulicu, a precenjivanje svojih mogućnosti, jer ovi koji su ostali u odboru su izuzetno dobri tehničari, ali su izuzetno veliki diletanti kad je u pitanju taktika i strategija protesta, smatra Veljković.
On se pre nekoliko nedelja povukao iz organizacionog odbora, ali ne i iz protesta za koje se i dalje bori. Došlo je i do sukoba oko banera „Jedan od pet miliona Kragujevac“.
- Izuzetno je bitna priča oko banera zato što je on bio jedan od simbola i imao svoj značaj, ne kao materijalna stvar, nego kao umetničko delo koje je uradio Goran Dimić. Niko nije postavljao pitanje kad sam ja doneo taj baner. Ja sam rekao da je taj baner platio lokalni Savez za Srbiju, jer su pitali kako mogu da pomognu. Ja sam to na odboru izneo i sve je bilo u redu dok oni nisu iznenada promenili mišljenje, rekao je Veljković.
Osim kratke izjave sa početka teksta, organizatori nisu želeli detaljnije da govore o tome zašto je na protestu sada toliko malo ljudi. Takođe, nisu želeli ni da komentarišu navode opozicije o tome da se bez političkih partija nije moglo.
Ono što sledi je protest u Beogradu 13. aprila, a sve ostalo ostaje neizvesno. Jedino oko čega se svi slažu je da će se protesti sigurno nastaviti, ali ostaju pitanja kako i kuda dalje.