Najmanja ulaganja u najpreču oblast
Centar za neonatologiju u Kragujevcu pokriva centralnu i jugoistočnu Srbiju – ukupno 13 porodiliša od Tutina, Novog Pazara, Kosovske Mitrovice, preko Užica, Čačka, Kraljeva, Ćuprije, Paraćina, Jagodine, Aranđelovca do Gornjeg Milanovca, kao i kragujevačko porodilište. Godišnje se tu leči oko 450 prevremeno rođene dece i terminski ugrožene novorođene dece. U Centru trenutno radi devet lekara i 30 medicinskih sestra.
Ništa bez UNICEF-a
Sve vreme tokom epidemije Centar radi normalno, za razliku od ostalih odeljenja. Prihvataju svu decu i nisu stali s poslom, ali su odvojili jednu prostoriju, gde smeštaju decu kovid pozitivnih majki. Ukoliko je, nakon testiranja, njihov rezultat negativan smeštaju ih sa ostalim bebama.
Doktorka Ristić kaže da do sada među prevremeno rođenim bebama nije bilo zaraženih kovidom, ali su imale antitela.
Centar sada radi po izmenjenom režimu – odeljenje je zatvoreno i nema mešanja sa ostalim lekarima, ukinute su posete za roditelje. To je najteža situacija, jer ima dece u teškom stanju.
- Jedino što možemo da učinimo je da roditeljima dajemo informacije i da njihove bebe slikamo telefonom, ali nije isti osećaj kao kada oni sami vide svoje dete, objašnjava dr Dragana Ristić, direktorka Centra za neonatologiuju, koja je na toj funciji već četiri godine, a na ovom odeljenju od 1997, kao pedijatar neonatolog.
U Kragujevcu je, inače, smrtnost prevremeno rođene dece oko četiri posto, što je na nivou proseka u zemljama u našem okruženju, međutim u svetu je ta stopa malo manja, čemu doprinose bolji uslovi rada i bolja opremljenost.
- Intenzivna neonatalna nega je je veoma skupa, a kod nas se ponajmanje ulaže u to, kaže dr Dragana dodajući da su oni malo zanovili svoju opremu zahvaljujući UNICEF-u. Dobili su tri respiratora, fotolampe i ostalu opremu, ali su i sami, pojedinačno ili kao kolektiv, činili sve da prikupe sredstva za opremanje odeljenja. Tako na primer, od jedne porodice dobili su ultrazvučni aparat -portabal koji košta 25.000 evra. Zatim još jedna porodica iz Rusije donirala je aparat za praćenje moždanih
funkcija kod beba. Postoje i druge donacije u vidu infuzionih pumpi, tako da ima razumevanja kod roditelja čija su deca prevremeno rođena i boravila su u Centru. To je čin njihove zahvalnosti i pomoć drugoj prevremeno rođenoj deci.
Iako rade u prilično improvizovanim uslovima, entuzijazam zaposlenih u ovom Centru je na visokom nivou. Učinak bi bio i bolji da imaju specijalizovano vozilo za nedonoščad, jer je u njihovom slučaju svaki minut dragocen i neophodno je da što pre stignu do lekara.
- Nekada smo dovozili decu, međutim već tri-četiri godine nemamo tu mogućnost jer je naše tansportno vozilo prešlo 450.000 kilometara i više nije u funkciji, pa nam porodilišta dovoze decu svojim sanitetskim vozilima, kaže dr Dragana
Ona dodaje da im je takvo vozilo, opremljeno aparatom za mehaničku ventilaciju i transportnim inkubatorom, hitno potrebno i nije joj jasno zašto oni koji su nadležni ništa ne preduzimaju da se to obezbedi.
- Tražili smo pomoć od UNICEF-a i obećali su da će nam izaći u susret, jer počinje akcija za pomoć prevremeno rođenoj deci pod nazivom „Tako mali da bi u srce stali”. Oni se nadaju da će biti donatora i da će nam pomoći u nabavci opreme koja je neophodna, kaže dr Dragana Ristić.
Na pitanje zašto Ministarstvo zdravlja do sada nije reagovalo doktorka Ristić odgovara da je još pre pet godina bila u planu rekonstrukcija odeljenja, ali to se nije ostvarilo. Ona naglašava da imaju velike probleme sa razvodom struje i kiseonika i da je preko potrebno proširnje prostora. Takođe, potrebni su inkubatori i aparati za neinvezivnu ventilaciju dece, reanimacioni stolovi.
Naša sagovornica je potvrdila da je rukovodstvo Kliničkog centra više puta urgiralo kod Ministarstva zdravlja, ali osim što su u planu za rekonstrukciju i opremanje, ništa od toga nije pomerilo.
Trenutno stanje samo je dodatno otežalo posao ovih stručnjaka.
- Majke su jako uplašene kad saznaju da su pozitivne i nisu sigurne da li treba da doje decu. Svetska zdravstvena organizacija i stav neonatologa i ginekologa je da sva deca mogu da doje, s tim što majaka mora da poštuje sve potrebne higujenske mere - da opere ruke, da obavezno nosi masku, da smanje međusobne kontakte, pa i onda kada dete napusti odeljenje. Kovid antitela se prenose na bebu, što može pozitivno delovati na dete, objašnjava dr Dragana Ristić.
Novi lekovi dostupni, ne i oprema
Po njenoj priči, roditelji prevremeno rođene dece često strahuju da li će novorođenče preživeti, a sada su u još većoj panici zbog kovida. Međutim, klinička slika kod beba je asimptomatska u većini slučajeva, ili su to blaže kliničke slike koje mogu biti praćene respiratornim problemima ili temperaturom, ali u principu deca dobro prođu, što je najbitnije. Ona savetuje roditelje kako da se ponašaju kada deca napuste bolnicu.
- Mi smo poznati po babinama i da kod malog deteta dolaze svi redom. U ovom periodu i u ovoj sutuaciji treba to maksimalno izbegavati, kaže dr Ristić.
Inače, deca se zbog kovida ne zadržavaju duže nego inače na odeljenju, ali ih lekari i dalje „prate” do starosti od godinu dana.
Zaposleni još pamte dečaka rođenog sa velikim krvarenjem u mozgu. Nisu bile dobre prognoze za njegov oporavak, ali je dr Ristić verovala da će beba preživeti. Dečak je sada već u drugom razredu, pametan je, prohodao je i progovorio na vreme, zahvaljujući upornosti roditelja.
Sa ponosom pominju i najmanjeg pacijenta koji je preživeo iako je imao samo 650 grama. Prozvali su ga Srećko. Rodio se u šestom mesecu trudnoće i pored strašnih problema uspeo je da se izbori za svoj život i sada je dečko koji ide u školu, hoda i priča engleski.
Po priči naše sagovornice imali su bliznakinje – jedna je bila teška 800 grama, a druga jedan kilogram. U veoma teškom stanju su prebačene na ovo odeljenje. U pitanju je bila nezrelost svih organa, a ne samo kod pluća kako se obično misli. Nisu ni pretpostavili da će teža devojčica imati više kriza. Međutim, upornom borbom, terapijom i bebinom željom za životom sada su to dve devojčice koje dobro napreduju.
Kada roditeljimau treba saopštiti loše vesti ništa nema gore od toga.
- Treba imati snage za to. To su teški slučajevi i mi pripremamo roditelje, ali onaj momenat kada treba da se saopšti roditeljima da im je dete preminulo je jako stresan. Treba birati reči, saosećati sa njima. NJihove reakcije su različite. Neki su pripremljeni, drugi neutešno plaču, nije lako, kaže direktorka Centra za neonatologiju.
Statistika pokazuje da deca u drugim zemljama u svetu preživljavaju rođena i u 22-23 nedelji, ali u Srbiji to nije slučaj. Rođeni pre 25. nedelje trudnoće ne preživljavaju. Komplikacije najčešće nastaju zbog nedostatka kiseonika koji utiče na sve organe. Dešava se da beba prestane da mokri i tada je kraj.
Komplikacije mogu da nastanu i posle tri nedelje ili mesec dana, ali je izvesno da je rizik prisutan prvih mesec-dva dok je beba na odeljenju.
U svojoj praksi naša sagovornica nije imala slučaj da su roditelji prevremeno rođene dece optuživali lekare za neuspešno lečenje.
- Da bi radio ovaj posao, moraš da ga voliš, ne prvenstveno da budeš lekar, nego čovek. Kod mene samo takvi ljudi rade, koji su je izabrali ovaj poziv i željni su novih znanja i napredovanja. Stalno idemo na svetske kongrese, posećujemo Institut za neonatologiju koji je nama referentna ustanova. Sve svoje znanje i svoju dušu unosimo u ovaj posao. To su kao male porcelanske figurice, sa njima moraš nežno, pažljivo da radiš, sa puno znanja. Jer ako se jedna greška napravi, može da bude fatalna.
Tako da našem Centru rade izvanredni ljudi koji vole neonatologiju, objašnjava dr Dragana Ristić i dodaje da se iz njihovog Centra za neonatologiju jedino transportuju bebe sa kompleksnim srčanim manama koje su za operativu, sve ostalo se zbrinjava u kragujevačkom Centru.
Na pitanje kakav osećaj ima kada se vrati sa nekog svetskog kongresa sa saznanjima o najnovijim tehnološkim dostignućima i novim lekovima, a ovde nisu dostupni, direktorka odgovara:
- Imamo sve lekove koji se u svetu koriste, malo smo zanovili opremu. Do skoro smo imali pet respiratora, od kojih su tri iz 1975. godine, sada imamo 11 i dva CPAP (uređaj za disanje). Kada bismo doveli lekara sa zapada da radi kod nas ne bi se snašao, a mi možemo i uz pomoć štapa i kanapa da spasemo živote, završava priču doktorka Ristić.