NAPOKON POČINJE GRADNJA CENTRA IZVRSNOSTI U KRAGUJEVCU
Crnotravci pobadaju prve ašove
Kragujevačka javnost i deo naučne zajednice koji prate porođajne muke oko početka gradnje Centra za matične ćelije koji je, u međuvremenu, prerastao u Centre izvrsnosti konačno su dočekali lepu vest. U petak, 9. oktobra, na adresu Univerziteta u Kragujevcu stiglo je zvanično obaveštenje da je izabran izvođač radova koji bi, ukoliko u roku od osam dana ne bude žalbe na tendersku proceduru, već ovog meseca trebalo da počne da zida objekat do skoro 11,5 hiljada kvadrata. On će, osim prve domaće banke matičnih ćelija, udomiti šest naučno istraživačkih centara Fakulteta medicinskih nauka i studente ove visokoškolske institucije koji bi, pored novog prostora, trebalo da dobiju neupredivo bolje uslove studiranja.
Dugo nadvlačenje sa Beogradom
Posle procene da su zadovoljeni svi proceduralni i tehnički uslovi, a njih su osim nadležnih državnih organa proveravali i kreditori iz Brisela, posao je poveren građevinskoj firmi „Banković” iz Crne Trave koja u gardu na Lepenici već gradi stanove za mlade naučnike. Kako u ugovoru stoji da gradnja mora biti završena u roku do godinu dana i pošto se država obavezala da će u istom roku obezbediti potrebnu opremu, rektor Nebojša Arsenijević nada se da ćemo do proleća 2016. godine konačno dočekati realizaciju ideje koju, je zajedno sa genetičarem svetskog glasa prof. Miodragom Stojkovićem, osmislio još početkom 2008. godine. Ona je potom, uprkos nekoliko puta potpisanim ugovorima, najavljenim postavljanjem kamena temeljca, slikanjima političkih lidera u kampanji, često dovođen u pitanje.
Koliko je ova vest važna znaju svi koji prate trendove razvoja medicinske nauke, koja se poslednjih decenija sve više okreće proučavanju matičnih ćelija, a one koje čine osnovu takozvane regenerativne medicine koja se zasniva na ideji da ćelije našeg organizma mogu stvarati neku vrstu „rezervnih delova” kojima se uspešno mogu lečiti mnoge bolesti. Ako ovome dodamo uštedu od nekoliko miliona evra koje naši građani daju stranim bankama u kojima deponuju matične ćelije pupčane vrpce, odnosno lepu zaradu koja bi se slila u kasu kragujevačkog Centra, ne treba da čudi što su beogradski centri moći, potpomognuti političkim uticajem, činili sve kako bi kragujevačka adresa Centra bila zamenjena beogradskom.
Tim povodom „taze” rektor Arsenijević kaže:
- Problema je bilo dosta, ali je glavni kamen spoticanja bilo pitanje - kako tako nešto može da postoji izvan Beograda? Zbog takvog stava, koji oduvek postoji, imali smo nebrojena saplitanja. To je bilo toliko izraženo da nas je sapleo svako kome se pružila i najmanja šansa da nas saplete. Ipak smo na kraju pokazali da imamo dovoljno strpljenja i pameti da dokažemo da i mi u provinciji možemo da se bavimo vrhunskom naukom. Jer, iako mnogi gradnju Centra izvrsnosti povezuju sa početkom naučnih
istraživanja matičnih ćelija u Kragujevcu, činjenice pokazuju da će kamen temeljac, koji bi uskoro trebalo da bude postavljen, označiti početak zidanja objekta koji će udomiti naučne institucije koje decenijama uspešno rade u okrilju Fakulteta medicinskih nauka. Okosnicu će činiti Centar za molekulsku medicinu i istraživanje matičnih ćelija koji gotovo tri decenije kvalitetom naučnoistraživačkog rada i kadra, oslanjajući se isključivo na sopstvene kapacitete, postiže međunarodno zapažene
rezultate na polju imunologije i sveobuhvatnog izučavanja primene matičnih ćelija.
- Zahvaljujući ozbiljnim naučnim istraživanjima Centar je početkom aprila dobio zvaničnu akreditaciju kojom je ovoj instituciji priznat status Centra izuzetnih vrednosti u oblasti medicinskih nauka, našavši se tako u elitnom društvu još osam naučnih institucija u zemlji kojima je priznat status izuzetnih vrednosti, pri čemu smo jedini izvan Beograda, kaže profesor Nebojša Arsenijević.
On ističe da Centar za molekulsku medicinu i istraživanje matičnih ćelija smatra svojim životnim delom u koje je, podižući ga od prostorije sa stolom i pisaćom mašinom, uložio 38 godina mukotrpnog rada.
Radost i za profesora Stojkovića
Uz još pet centara Fakulteta medicinskih nauka, zgrada koja bi uskoro trebalo da počne da niče na livadi ispod Grudnog odeljenja (plac je svojevremeno grad poklonio i opremio, zbog čega je gradska kasa ostala lakša za 1,7 miliona evra) trebalo bi da se useli i tim profesora Miodraga Stojkovića. NJegovo ime i dolazak u Kragujevac u velikoj meri su doprineli lepim vestima koje su stigle krajem prošle nedelje. Mada je ovaj naučnik, koga je patriotizam iz najvećih centara sveske nauke u kojima je radio vratio u domovinu kako bi pomogao mladim talentima da ostanu i rade u svojoj zemlji, za naš list više puta komentarisao prolongiranje gradnje Centra i nedopustiv odnos države prema razvoju domaće nauke i odlivu mozgova, izgleda da ga je pozitivan razvoj situacije zatekao.
Poučen iskustvima u kojima su brojni ugovori potpisivani u prigodnim prilikama, pa ostajali u fijokama, prof. Stojković je ovog puta ostao bez komentara. Uz opasku da je do sada sve rekao, i da ubuduće sva pitanja treba adresirati Vladi i Ministarstvu prosvete, naš najpoznatiji genetičar, ipak nije mogao da sakrije radost što je realizacija projekta na vidiku.
Da oprez profesora Stojkovića nije bez osnova znaju svi koji su pratili istoriju osnivanja Centra. Poznavaoci prilika će se setiti da su u godinama koje su nepotrebno izgubljene novac bio obezbeđen, dva ministra potpisala su tri ugovora o realizaciji projekta. Dva puta, dok je projekat bio u okrilju Medicinskog fakulteta, potpisnik je bio Božidar Đelić, dok je Žarko Obradović 2013. potpisom overio ugovor sa Univerzitetom, koji je naknadno dobio ingerenciju da realizuje ono što je pre tri godine započeto.
Po onome što je pisalo na papiru koje su potpisali tadašnji rektor prof. Slobodan Arsenijević i gradonačelnik Veroljub Stevanović krajnji rok za početak rada Centara izvrsnosti bila je 2015. godina. Iako sadašnji ministar prosvete Srđan Vrebić nije zalazio na kragujevački Univerzitet, niti se javno oglašavao o sudbini Centra i za njegovog mandata su stizale optimistične vesti o postavljanju kamena temeljca koje su se pokazale kao pusta obećanja.
Ipak, informacija da je izbran izvođač radova, što znači da su konačno zadovoljni svi kriterijumi i da ih je odobrila Evropska banka za obnovu i razvoj, koja strogo kontroliše najsitnije detalje, daju nadu za optimizam da će konačno odustati i najuporniji zastupnici ideje da Kragujevcu ne sme biti namenjena uloga lidera u razvoju medicinske nauke.
Onima koji veruju u pobedu pravde kao argument može poslužiti i podudarnost da je vest o ispunjenju uslova za početak gradnje stigla na adresu novog rektora na kojoj, od pre desetak dana, sedi prof. Nebojša Arsenijević, koji je od početka uz ovaj projekat i koji ga svim snagama gura od prvog dana.