Ljudi pojeli „srca”, maca pojela tužbe
Osnovno javno tužilaštvo u Kragujevcu je posle nešto više od godinu dana izvođenja dokaza odbacilo krivične prijave protiv tadašnjeg direktora JKP „Čistoća“ Dejana Raonića, za krivično delo neotklanje opasnosti, i 11 radnika ovog preduzeća optuženih za zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanje službenih isprava.
U istrazi Tužilaštvo nije uspelo da dokaže postojanje opasnosti, kao ni pribavljanje protivpravne imovinske koristi od strane osumnjičenih, jer su torte dovoženjem na deponiju u Jovanovcu definisane kao komunalni otpad, koji nema vrednost. Zbog toga je utvrđeno da nikakva šteta nije učinjena JKP „Čistoća“. Prema rešenju Tužilaštva, krivično neće odgovarati ni oni koji su torte prodavali po kragujevačkim pijacama, jer nijedna nije zatečena u prometu.
Međutim, vratimo li se godinu unazad, slučaj torti izazvao je skandal ogromnih razmera u gradu, u kome je posle smene vlasti bilo dovoljna varnica koja će da izazove ogroman požar. Naime, 24. decembra 2014. godine na deponiju u Jovanovac, radi uništenja, stiže 18.432 komada srca torti od malina. Proizvođaču, firmi „Peta gama“, koja torte izvozi za inostrano tržište, pokvarila se hladnjača, a kada su neposredno pre transporta torte pregledane, na njima je primećena buđ.
Nadležni u firmi su odmah kontaktirali sanitarnu inspekciju, koja je, zbog toga što su torte animalnog porekla i sadrže u sebi mleko, nadležnost prebacila veterinarskoj inspekciji. U zapisniku sa ispitivanja svedoka navodi se da je Ana Simić Žilović, veterinaski inspektor, izvršila vizuelnu kontrolu po metodu slučajnog uzorka i utvrdila da je kartonska anbalaža u kojoj su se torte nalazile, zbog promene temperature i odmrzavanja, izgubila oblik i formu, dok su torte na sebi imale organoleptičke promene u vidu pojave buđi, promene boje šlaga i malina, pa je sve to ukazivalo da se radi o nebezbednom proizvodu za upotrebu i ishranu ljudi.
Inspektorka je zatim sačinila zapisnik o izvršenoj kontroli i izdala usmeno rešenje o zabrani stavljanja u promet i postupanju u skladu sa procedurom uništavanja nebezbednog proizvoda, tj. otpada. Tako je torte istog dana, 24. decembra, trebalo uništiti na deponiji u Jovanovcu.
Međutim, one su sa nje odvežene u nekoliko kamiona i automobila i prodavane po ulicama i gradskim pijacama po ceni od 50 do 400 dinara. Sugrađanima torte nisu bile sumnjive, pa čak ni to što se prodaju po tako niskim cenama, sve dok gradonačelnik Radomir Nikolić nije sazvao hitnu sednicu Gradskog veća, jer je, kako su tada preneli mediji, slučajno saznao da se torte prodaju. Odmah se povelo pitanje odgovornosti, zahtevala se opširna istraga i to je razumljivo jer su torte bile na đubrištu, a budući da se radilo o više od 18.000 komada mogle su da izazovu masovno trovanje.
Policija saznala od gradonačelnika
Međutim, tadašnji direktor JKP „Čistoća“ Dejan Raonić ističe da je već na toj sednici Gradskog veća obavestio gradonačelnika da je u preduzeću sprovedena istraga, da su pregledani video snimci sa četiri kamere na deponiji i uzete izjave svih zaposlenih koji su radili u intervalu kada su torte odnete. Takođe, u tom trenutku je već suspendovao sa posla 10 radnika, 18 ih je dobilo rešenja pred otkaz, a utvrđivali su se i elementi za podnošenje krivičnih prijava.
Ipak, stvaranju afere doprinela je zajednička konferencija gradonačelnika i načelnika Policijske uprave Gorana Živkovića na kojoj je istaknuto da se radi o organizovanoj grupi i da je neko iz „vrha“ preduzeća počinioce obavestio da će na deponiju biti dovežene torte firme „Peta gama“. Još zanimljivija je činjenica da, po Živkovićevim rečima, ni policija ni tužilaštvo nisu bili obavešteni o tome da su torte odvežene sa deponije i da ga je o tim događajima obavestio gradonačelnik Kragujevca.
Bizaran i još nezabeležen slučaj da su građani nesvesni rizika po svoje zdravlje kupovali torte sa đubrišta izazvao je veliku pažnju svih medija, pa je tako Kragujevac nedeljama posle ovog događaja bio u centru svih zbivanja. Varnica je počela da prerasta u požar kada su podnete krivične prijave, a osumnjičeni uhapšeni. Posle saslušanja, Osnovno javno tužilaštvo zahtevalo je da se optuženima odredi pritvor, ali je sudija Osnovnog suda Predrag Bošković to odbio. Ovakva odluka ne treba da čudi jer je pitanje kako bi to osumnjičeni uticali na svedoke kada je upravo jedan od njih sproveo kompletnu istragu u preduzeću i materijal dostavio policiji.
Godinu dana kasnije Raonić ističe da je takva odluka sudije trenutak u kome je afera pala u vodu, jer da je osumnjičenima određen pritvor, njihova imena bi se još najmanje 30 dana provlačila po medijima, kao da su najveći kriminalci. Ovako prašina je polako počela da se sleže.
Posle 14 meseci rezime slučaja „torte“ može da se svede na izreku mnogo buke ni oko čega. Posle onakvih novinskih naslova, komentara po društvenim mrežama i dokazima u vidu video snimaka, svi u gradu su očekivali da će Osnovno javno tužilaštvo podići optužnicu i slučaj predati sudu. Međutim, ono je odbacilo sve krivične prijave uz obrazloženje da ne postoje osnove sumnje da su osumnjičeni činili navedena krivična dela, niti bilo koja druga za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti.
Na pitanje zbog čega se na odbacivanje krivičnih prijava čekalo toliko dugo, u Tužilaštvu objašnjavaju da je u predistražnom postupku, pored osumnjičenih, ispitan i veliki broj svedoka, a da su u periodu od avgusta do decembra pribavljani nalazi veštaka prehrambene i ekonomsko finansijske struke, koji su i bili presudni za odbacivanje krivičnih prijava.
Naime, po rečima Marije Mladenović, zamenika Osnovnog javnog tužioca, veštak prehrambene struke je zaključio da su proizvodi sa ukusom, mirisom i bojom, koji nisu više svojstveni toj vrsti proizvoda, neprihvatljivi sa stanovišta daljeg korišćenja, pa su iz tog razloga torte bile škodljive, odnosno nisu bile za ljudsku upotrebu. One su zbog toga i dovežene na deponiju radi uništenja. Sa druge strane, veštak nije mogao da se izjasni da li su one predstavljale opasnost po život ljudi jer nisu bile izvršene njihove mikro-biološke i hemijsko-fizičke analize.
Zato što u istrazi nije utvrđeno postojanje opasnosti, Tužilaštvo je odbacilo krivičnu prijavu protiv Dejana Raonića.
- Cela priča oko torti je u „Čistoći“ bila tretirana kao teža povreda radne obaveze. Sproveo sam kompletnu istragu, svi radnici su bili suspendovani, a čitav materijal koji je policija imala na raspolaganju dobili su od mene. Nisam mogao da obavestim nadležne dok ne istražim šta se zaista desilo, niti da podnesem krivične prijave bez istrage i dokaza jer bi to bilo lažno prijavljivanje, objašnjava Raonić.
On ne poriče, a to se vidi i na snimku sa nadzornih kamera, da su radnici „Čistoće“ podigli rampu na deponiji i ostavili je tako dva sata, od 15 do 17 časova, da je neko dozvolio da se torte odvezu, ali je na njemu kao direktoru bilo da takvo ponašanje sankcioniše, što je on i uradio. Kako ističe, svi su bili suspendovani, trebalo je i da dobiju otkaz, ali kada je video da se cela priča koristi u političke svrhe, nije želeo da im bude sudija i da dozvoli da nastradaju iz pogrešnih razloga.
Sigurno je da mu takva odluka ne ide na čast jer je kao direktor morao da sancioniše težu povredu radne obaveze, naročito jer je istraga Tužilaštva pokazala da su otkazi bili jedino što su zaslužili.
- Po mišljenju veštaka ekonomsko finansijske struke, 18.432 komada torti nakon deponovanja u Jovanovcu nema vrednost jer su definisane kao mešani komunalni otpad. Takav otpad JKP „Čistoća“ ne vodi u poslovnim knjigama, što znači da on nema vrednost, a za postojanje krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica neophodno je da ono iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja ili ne vršenjem svoje dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu protipravnu imovinsku korist ili drugom nanese imovinsku štetu. Usled nepostojanja pribavljanja protivpravne imovinske koristi Osnovno javno tužilaštvo je donelo odluku da u radnjama osumnjičenih nema obeležja krivičnog dela, objašnjava Marija Mladenović, zamenik javnog tužioca.
Bez kazne i za prodavce
U Tužilaštvu se ispitivala i eventualna odgovornost veterinarskog inspektora, ali je zaključeno da nema propusta u njenom radu. Naime, Ana Simić Žilović je u svom svedočenju istakla da je odgovorno lice u privrednom društvu „Peta gama“ bilo dužno da se u skladu sa Zakonom o bezbednosti hrane pridržava odredbi usvojenog HASAP sistema. Zbog toga ona nije imala obavezu da prisustvuje uništenju torti na deponiji u Jovanovcu jer po Zakonu svu odgovornost za bezbednost proizvoda koji se plasira u promet snosi subjekt poslovanja, u ovom slučaju „Peta gama“.
Zakon je izgleda po ovom pitanju jasan, nije bilo neposredne opasnosti po život i zdravlje ljudi, nije naneta šteta preduzeću, ali šta ćemo sa činjenicom da su Kragujevčani ipak jeli torte sa đubrišta? Da li je neko kriv što su one prodavane po ulici za svega 200 dinara? U Tužilaštvu objašnjavaju da se u radnjama osumnjičenih ne stiču obeležja krivičnog dela proizvodnje i stavljanja u promet škodljivih proizvoda i to zato što nijedna od torti nije zatečena u prometu.
Tu se postavlja pitanje šta je radila Komunalna policija čiji je zadatak da nadgleda i uoči ovakve aktivnosti? Kako je moglo da im promakne 18.000 identičnih torti koje su prodavane iz gepeka automobila? Sve je to bilo, pa prošlo, niko se nije otrovao i sve je u najboljem redu, ali šta bi bilo da se otrovalo pola grada? Najverovatnije da niko ni tada ne bi odgovarao jer - niko od prodavaca nije zatečen kako ih prodaje?!
Međutim, kako nekoga i da zateknu kada policija o slučaja saznaje od gradonačelnika, onda kada su sve torte uveliko prodate. Ali i druga krivična dela se izvrše, pa policija o tome naknadno istražuje, zašto to nije bio slučaj i ovog puta? Zato što Osnovno javno tužilaštvo nije našlo za shodno da protiv NN lica po službenoj dužnosti pokrene istragu za izazivanje opšte opasnosti.
Čini se da su sve institucije u gradu više pažnje posvetili tome što je neki radnik komunalnog preduzeća podigao rampu, nego što su ljudi mogli da se otruju. Da ne zaboravimo činjenicu da je neko dobro zaradio prodavajući 18.000 torti. Na kraju, iako je ova afera završena donošenjem odluke o odbacivanju krivičnih prijava, pitanje je da li je dobila svoj epilog jer ispada da niko nije kriv što su torte sa deponije završile na kragujevačkim novogodišnjim trpezama.
Najnoviji obrt u aferi „Torte“ će ipak ovaj slučaj odvesti pred sud. Ne zahvaljujući radu policije i tužilaštva, već zato što je vlasnik firme „Peta gama“ tužio Poresku upravu jer mu je za torte, odnosno otpad, kako je to utvrđeno u istrazi naplatila PDV od 600.000 dinara. Tako da na kraju možemo da zaključimo da je afera završena tako što niko nije kriv, samo će država morati da vrati pare, naravno uz kamatu.
Ovaj serijal tektova je nastao u okviru projekta "O čemu Srbija ćuti?" Slavko Ćuruvija fondacije, koji se realizuje uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Američkih Država.
Stavovi izneseni u članku ne odražavaju nužno stavove ovih organizacija.